Rizici ''sharentinga'': Kako će slike vaše dece koje danas delite na društvenim mrežama uticati na njih u budućnosti

Tekstovi o zaštiti, 13.02.2024, 12:00 PM

„Sharenting“, kombinacija reči „sharing“ i „parenting“ („deljenje“ i „roditeljstvo“), je izraz koji se odnosi na praksu roditelja da dele slike i video snimke svoje dece na različitim platformama društvenih mreža.

Iako mnogi to doživljavaju kao bezazleni način povezivanja sa drugim roditeljima ili drugim članovima porodice, sharenting izlaže decu raznim rizicima kojih roditelji možda nisu svesni. Pored rizika, kao što su maltretiranje ili zloupotreba od strane nepoznatih ljudi, rizici koji su rezultat napretka u tehnologiji, veštačkoj inteligenciji i evoluirajućih praksi prikupljanja podataka su dipfejk i krađa identiteta.

Digitalni identitet deteta stvara se prvom objavom o njemu, ponekad i pre nego nego što se rodi. Sve češće se na društvenim mrežama objavljuje trudnoća ili slika sa ultrazvučnog pregleda. Od tog trenutka, dan po dan, objava za objavom, roditelji grade sveobuhvatan digitalni identitet svoje dece. Kada dete bude dovoljno staro da koristi internet, njegov digitalni identitet je sveobuhvatniji od digitalnog identiteta roditelja i sadrži različite informacije - od imena i godina do toga kako zvuči njegov glas, šta voli da nosi i jede, pa čak i napade besa.

Ako su profili roditelja na društvenim mrežama javni, ovo bogatstvo informacija postaje dostupno svima i može biti podložno zloupotrebi. U slučaju hakovanja onlajn naloga roditelja, otkrivaju se i informacije o detetu.

Stručnjaci kompanije Bitdefender upozorili su na potencijalne zamke sharentinga, apelujući na roditelje da pažljivo dele, preuzmu kontrolu i upravljaju ličnim podacima svoje porodice.

Deljenje slika vaše dece na mreži može dovesti do štetnih posledica, a jedan od najgorih scenarija je nesvesno izlaganje dece predatorima. Digitalne fotografije sadrže mnoštvo skrivenih podataka, uključujući lokaciju, vreme, interesovanja i posećena mesta. Na primer, naizgled bezazlena fotografija prvog školskog dana može otkriti detalje kao što su škola deteta ili naziv ulice u kojoj se nalazi porodična kuća. Geooznake čak omogućavaju praćenje lokacije deteta u realnom vremenu. Predatori mogu da pristupe ovim slikama bez potrebe da budu u kontaktima roditelja, posebno ako je njihov profil javan ili ako je neko od njihovih kontakata podelio sliku javno ili sa drugim „prijateljima“.

Video snimci i fotografije postavljeni na društvenim mrežama mogu biti ukradeni i korišćeni za kreiranje lažnih profila, deljenje sa drugim nepoznatim ljudima ili distribuciju na sumnjivim mrežama.

Potreban je samo uzorak fotografije ili glasa za obuku AI da generiše klonove i onda ih koristi za prevaru i zastrašivanje roditelja.

Ako mislite da se krađa identiteta dešava samo odraslima, grešite - digitalni identitet deteta je još primamljiviji za sajber kriminalce jer su deca „čista“ - nikakvi dosijei ili incidenti nisu povezani sa njima.

Čak i osnovni detalji mogu postati rudnik zlata za sajber kriminalce. Prevarant bi mogao da iskoristi fotografije da otkrije vašu adresu ili koristi informacije iz vaših objava da pogodi vaše lozinke ili odgovore na bezbednosna pitanja. Mnogo ličnih podataka, kao što su majčino devojačko prezime, imena kućnih ljubimaca i detalji o školi, raspustu, mogu se prikupiti sa naloga roditelja na društvenim mrežama.
Kada ih kombinuju sa podacima dobijenim putem fišinga, sa mračnog veba ili sa javnih servisa, sajber kriminalci mogu lako da ukradu identitet deteta i iskoriste ga u loše svrhe. Oni mogu pristupati bankovnim računima dece, na primer, a pošto mali broj roditelja ili zakonskih staratelja redovno prati račune svoje dece, prevare godinama mogu ostati neotkrivene.

Digitalna kidnapovanja su vrsta krađe identiteta koja podrazumeva krađu slika deteta i pretvaranje da je dete njihovo, obično postavljanjem ukradenih slika na nalozima prevaranata na društvenim mrežama.

Informacije o tome što nam se sviđa ili ne sviđa, o finansijskom statusu, godinama, rasi, religiji itd., stalno se prikupljaju i prodaju oglašivačima. Što više podataka pružite o svom detetu, oglašivačima će biti lakše da ga cilja pre nego što ono bude dovoljno staro da donosi informisane odluke o kupovini.

Ali postoje i druge opasnosti. Kako se mašinsko učenje razvija, prikupljeni podaci se mogu koristiti za analizu ili predviđanje aspekata o osobi, na primer, učinak na poslu, finansijska situacija, zdravlje, lične preferencije, interesovanja, pouzdanost, ponašanje, itd. Organizacije mogu da koriste profilisanje za donošenje odluka o ljudima a to kasnije može imati uticaj na različite aspekte života kao, na primer, na mogućnost dobijanja kredita ili dobijanja posla iako je u ovom trenutku teško predvideti posledice prekomernog deljenja podataka današnje dece u budućnosti, kada oni budu odrasli ljudi.

Pravo je dece da kreiraju sopstveni digitalni identitet, kažu stručnjaci Bidefendera navodeći predviđanje iz izveštaja poverenika za decu Velike Britanije iz 2018. da će, u proseku, svako dete u Velikoj Britaniji imati oko 70.000 postova o sebi podeljenih na mrežama do trenutka kada napuni 18 godina.

Jednom kada se nešto podeli na internetu, ostaje tamo zauvek, čak i ako se originalni post izbriše. Među brojnim zajedničkim fotografijama, neke možda ne predstavljaju decu u najboljem svetlu, i možda će ih jednom zbog toga biti sramota. Društvene norme se menjaju, a ono što se činilo prihvatljivim pre jedne decenije možda neće biti u budućnosti.

Još jedan jak argument protiv deljenja je da deca treba da imaju pravo da određuju svoj digitalni identitet i odlučuju koji aspekti njihovog života idu na internet, a koji ostaju privatni.

Da biste uživali u pozitivnim aspektima društvenih mreža i istovremeno smanjili rizike za svoju decu, preporuke stručnjaka Bitdefendera su da koristite sledeće strategije:

1. Izaberite bezbedne metode deljenja: umesto da delite fotografije i video snimke svog deteta na društvenim mrežama, koristite bezbedne (šifrovane) aplikacije za slanje poruka.

2. Ograničite ko može da vidi vaše objave. Izbegavajte deljenje fotografija svog deteta sa svim pratiocima na društvenim mrežama. Napravite grupe sa svojom porodicom i bliskim prijateljima i zamolite ih da ne dele slike vaše dece na mreži.

3. Isključite usluge lokacije. Vodite računa da izbegavate fotografisanje na mestima koja bi mogla da otkriju vašu lokaciju, na primer, ispred kuće ili škole i isključite usluge lokacije na telefonu/aplikacijama.

4. Zatražite saglasnost od svog deteta ako je dovoljno staro. Pre nego što objavite bilo koju fotografiju ili video svog deteta na mreži, razgovarajte sa njim i uverite se da imate njegovu saglasnost. Pored toga, razgovarajte sa drugim roditeljem i pitajte za njihovo mišljenje.

5. Budite selektivni: Ako odlučite da delite slike svog deteta, izbegavajte postavljanje određenih fotografija ili video snimaka koji bi mogli da ugroze privatnost vašeg deteta (sada ili u budućnosti), kao što su slike u kupaćem kostimu ili tokom kupanja. Razmislite o tome da sakrijete lice vašeg deteta tehnikama kao što su fotografisanje od pozadi ili dodavanje emodžija radi zaštite.

6. Poboljšajte bezbednost svog naloga na mreži. Promenite podešavanja privatnosti naloga na društvenim mrežama da biste ograničili vidljivost svojih objava. Ograničite pristup svom sadržaju samo na ljude koje poznajete.

Foto: Caleb Woods / Unsplash