Štetni programi (Malicious Programs)

Tekstovi o zaštiti, 15.10.2009, 02:40 AM

Štetni programi se mogu svrstati u sledeće grupe: crvi (worms), virusi, Trojanci, hakerske alatke i drugi. Svi oni su stvoreni sa ciljem oštećenja inficiranog kompjutera ili drugih umreženih uređaja.



Mrežni crvi

Ova kategorija obuhvata programe koji se šire putem LANa ili interneta sa ciljem:

  • Ulaska u udaljeni kompjuter

  • Umnožavanja u „zaraženom“ kompjuteru

  • Daljeg širenja u druge kompjutere

Crvi koriste različite mrežne servise za širenje:email, brze poruke (instant messaging),fajl-šering (P2P), IRC kanale, LAN, WAN itd.

Većina postojećih crva se šire kao fajlovi u različitim oblicima - kao email atačmenti, u ICQ ili IRC porukama, u linkovima ka fajlovima smeštenim na zaraženim sajtovima ili FTP serverima, fajlovima dostupnim preko P2P mreža itd.

Postoji i mali broj tzv. paket-crva; ovakvi crvi se šire kao mrežni paketi ili direktno ulaze u RAM kompjutera gde se nalazi kod koji ih pokreće.

Crvi koriste različite metode za ulazak u računar a kasnije i ka izvršnom kodu, uključujući:

  • Društveni inžinjering; e-mejlovikoji ohrabruju korisnike kojma su upućenida otvore atačment

  • Loše konfigurisane mreže; mreže kojeostavljaju uređaj otvorenim za pristup od spolja

  • Ranjivost operativnih sistema i aplikacija

Danas su štetočinski programi često mešovite tvorevine: crvi sada često uključuju funkcije Trojanaca ili su u stanju da zaraze exe fajlove na inficiranoj mašini. Oni nisu više samo „čisti“ crvi, već mešavina pretnji (opasnosti).



Klasični virusi

Ova grupa štetočinskih programa pokriva programe koji šire vlastite kopije kroz kompjuter u nastojanju da:

  • Pokrenu i/ili izvrše taj kod jednom kad korisnik izvrši određenu akciju

  • Prodre u druge resurse unutar inficiranog kompjutera

Za razliku od crva, virusi ne koriste mrežne resurse za ulaz u druge uređaje. Kopije virusa mogu da uđu u druge kompjutere samo ako je zaraženi fajl dostupan korisniku i ako je kod pokrenut od strane korisnika na zaraženom kompjuteru. To se može dogoditi na sledeće načine:

  • Virus zarazi fajlove na mreznim resursima kojima drugi korisnici imaju pristup

  • Virus zarazi prenosiv skladišni medij koji se onda spoji sa „čistim“ kompjuterom

  • Korisnik prikači infektivni fajl na email i pošalje ga „zdravom“ primaocu

  • Virusi su ponekad nošeni od crva kao dodatni „korisni“ teret

Trojanski programi

To je grupa koja uključuje široki spektar štetnih programa koji izvode akcije bez korisnikovog znanja ili saglasnosti: sakupljanje podataka i njihovo slanje sajber kriminalcima, uništavanje ili menjanje podatka sa ciljem pravljenja štete prouzrokujućiloše funkcionisanje kompjutera, ili korišćenja kapaciteta uređaja sa lošom pa i kriminalnom svrhom, kao što je slanje spamova.

Neki Trojanci oštećuju udaljeni kompjuter ili mreže bez znanja zaraženog kompjutera; to su Trojanci koji koriste inficirani kompjuter za učešće u DoS napadu na signiran (označen) sajt.



Hakerske alatke i drugi štetočinski programi

Ova raznovrsna grupa uključuje:

  • Alatke kao što su izrađivači (constructors) koji mogu biti korišćeni za stvaranje virusa, crva, Trojanaca

  • Programske biblioteke posebno razvijene za stvaranje štetnog softvera

  • Hakerske alatke koje vrše enkripciju inficiranih fajlova kako bi ih sakrili od antivirusnog programa

  • „Šaljivi“ programi koje ometaju normalno funkcionisanje kompjutera

  • Programi koji promišljeno pogrešno informišu korisnike o njihovim akcijama u sistemu

  • Drugi programi koji su signifikovani da direktno ili indirektno oštete lokalnu ili umrežene uređaje

Preuzeto sa: http://www.viruslist.com/en/viruses/encyclopedia


Prijavite se na našu mailing listu i primajte najnovije vesti (jednom dnevno) putem emaila svakog radnog dana besplatno:

Izdvojeno

Mislite da ste previše pametni da biste naseli na fišing? Evo šta je otkrilo Googleovo istraživanje

Mislite da ste previše pametni da biste naseli na fišing? Evo šta je otkrilo Googleovo istraživanje

Nedavno istraživanje koje je sprovedeno u SAD otkrilo je da ljude više brine mogućnost da im nalog bude hakovan nego da im kuća bude opljačkana. ... Dalje

Ponuda za posao kojoj treba reći ne: otpremanje (ukradene) robe

Ponuda za posao kojoj treba reći ne: otpremanje (ukradene) robe

Ako ste nezaposleni možda bi vam ovakva ponuda izgledala primamljivo: dobijate email od kompanije koja traži osobu čiji će zadatak biti da prima, ... Dalje

Kad vam internet kriminalci ukradu život [VIDEO]

Kad vam internet kriminalci ukradu život [VIDEO]

Internet je promenio svet između ostalog i zbog toga što su njegovi korisnici izgubili osećaj šta je ono što o nama treba da znaju drugi a šta b... Dalje

Letujte bezbedno - zaštitite svoje uređaje i podatke

Letujte bezbedno - zaštitite svoje uređaje i podatke

Ako ovog leta planirate odmor, onda imate razlog da nastavite sa čitanjem ovog teksta. Nema sumnje da će se u vašem prtljagu naći smart telefon, t... Dalje

Kako da bezbedno kupujete na internetu

Kako da bezbedno kupujete na internetu

Šoping koji podrazumeva višesatno obilaženje prodavnica je uglavom ženski “sport”. Ako niste “sportski tip” i ne volite re... Dalje