Besplatne aplikacije za mobilne telefone: Kolika je cena besplatnog

Mobilni telefoni, 09.02.2012, 10:25 AM

Mnoge aplikacije koje koristimo na mobilnim telefonima su besplatne. Ustvari, bolje je reći da nam se tako predstavljaju. Ipak, to je zabluda. Korišćenje besplatnih aplikacija ipak plaćamo i to tako što smo prinuđeni da gledamo reklame. Ovakva praksa ne bi trebalo da nam bude nepoznata korisnicima - na isti način “naplaćuju” nam korišćenje svojih besplatnih servisa Facebook, Google i svi ostali servisi čije je korišćenje besplatno. Marketing je način za mnoge servise da steknu veliki broj korisnika i još veći profit.

Kada je reč o mobilnim platformama, Androidu i u mnogim slučajevima iOS, oglašivači postaju veoma agresivni. Oni prikupljaju sve vrste podataka putem različitih formi marketinga. Evo kako to rade:

Baneri - Baneri bi, kao jedan od najčešćih načina reklamiranja, trebalo da budu poznati svima koji koriste mobilne aplikacije. Oni često prikazuju reklame na osnovu geolokacijskih servisa.

Push Notifications - Ova obaveštenja su inicirana od strane servera za razliku od “pull notifications” u slučaju kojih uređaj zahteva podatke. Ova obaveštenja se često pojavljuju u sistemskoj traci obaveštenja.

Formulari/Reklame sa prijavom korisnika - Ove reklame se prikzuju tokom pokretanja ili unutar aplikacije. Obično se prikazuju preko celog ekrana i traže od korisnika da se prijavi ili da dobije više informacija o reklami.

Zaključavanje sadržaja - Uslovljavanje korisnika za dodatni sadržaj koji je dostupan tek pošto pristane na interakciju sa reklamom, a to obično podrazumeva prijavu za obaveštenja ili zahtev za email adresom korisnika.

Zid sa drugim aplikacijama - Reč je o listi aplikacija prikazanoj u okviru igrice koja je instalirana na mobilnom telefonu korisnika. Ovakav vid reklamiranja ima za cilj da ubedi korisnika da isproba i druge aplikacije koje takođe koriste usluge oglasnih mreža.

Ikone aplikacija - Prečice aplikacija se pojavljuju na početnom ekranu. Nedavno smo imali slučaj prikazivanja ikone za pretragu posle instalacije aplikacije koja koristi određenu oglasnu mrežu.

Kako funkcioniše ovakvo reklamiranje? Reklamni kod se ubacuje u aplikacije pomoću SDK (softver development kit).

Da li ovakve reklame opasne? Tačan odgovor bi bio - možda. To pre svega zavisi od oglasne mreže koju koristi aplikacija. U većini slučajeva, reklame su samo nužna smetnja zahvaljujući kojoj aplikacije koristimo besplatno. U drugim slučajevima, SDK oglasne kompanije može biti veoma agresivan i prikupljati ogroman broj različitih podataka o korisniku uključujući i: IMEI (broj koji identifikuje vaš uređaj na mobilnoj mreži, specifičan za konkretni uređaj i ne menja se čak ni ukoliko promenite SIM karticu), IMSI (identifikacioni broj SIM kartice), podatak o modelu telefona, verziji operativnog sistema, kodu države, jeziku, jailbreak/root statusu, geolokaciji, broju telefona ali i druge podatke.

U nekim slučajevima se koriste ikone koje beleže sve aktivnosti nakon klika na ikonu. Primera radi, ikona za pretragu koju koristi Apperhand SDK, u slučaju o kome smo vas nedavno izvestili, vodi korisnike na stranu za pretragu i beleži njihovu aktivnost. Google je odbio da povuče ove aplikacije jer u kompaniji tvrde da one ne krše pravila servisa Android prodavnice aplikacija.

Prikupljeni podaci se koriste za ciljano reklamiranje. Čak i ako je reč o odgovornoj kompaniji, to je ipak previše podataka o korisniku. Zamislite da instalirate aplikaciju koja ima pristup ID broju vašeg telefona i SIM kartice, zna vaše GPS kordinate, i broj telefona. Zamislite dalje da kada pokrenete istu aplikaciju od vas bude zatraažen email. Aplikacija potom prikuplja vaše bookmarks, postavlja ikonu za pretragu na ekranu vašeg telefona i prati sve što pretražujete. Ako policija ne može da ima uvid u te podatke, bar ne bez sudskog naloga, zašto bi oglašivači imali to pravo?

Podeli ovo sa prijateljima na Facebook-u! Klikni OVDE!