Kazne EU za Google su više ''džeparac'' nego ozbiljno kažnjavanje

Ostale vesti, 21.01.2014, 07:20 AM

Evropskoj uniji potreban je mnogo oštriji režim sankcionisanja kompanija koje krše zakone o zaštiti podataka što je pokazao i najnoviji slučaj sa kažnjavanjem Google-a koga je francusko regulatorno telo za zaštitu podataka kaznilo sa 150000 evra što je za kompaniju kao što je Google tek simbolična kazna.

Evropski komesar pravosuđa Vivijan Riding kaže da se realizacija planova o reformi zakona o zaštiti podataka mora ubrzati, u suprotnom, kompanije će nastaviti da bezobzirno krše postojeće zakone.

Ona je rekla da su kazne koje je su francuske i španske vlasti odredile Google-u tek mali deo prihoda kompanije. Tako kazna od 150000 predstavlja svega 0,0003% ukupnog prihoda kompanije. To je za takvu kompaniju “džeparac”, ocenila je Riding.

Ona je rekla da ni posle dve godine osporavanja objedinjene politike privatnosti kompanije koja je na snazi od 1. marta 2012. godine, još uvek nije jasno da li Google namerava da poboljša svoju politiku privatnosti ili ne. Ljudi moraju da vide da se njihova prava poštuju, a ako kompanija krši pravila i ne čini ništa da to promeni, trebalo bi da trpi ozbiljnije posledice.

Ukoliko EU uvede nova pravila Google bi se suočio sa daleko strožijim kaznama koje bi naterale kompaniju da dva puta razmisli pre nego što nastavi da ignoriše zakone o zaštiti podataka.

Evropljani bi trebalo da se uozbilje, smatra Vivijan Riding. Ona kaže da će reforma doneti teže sankcije koje mogu dostići i više od 2% globalnog godišnjeg pihoda kompanije. U slučaju Google-a, umesto sa 150000 evra kompanija bi mogla biti kažnjena sa 731 miliona evra što je novac od koga će Google mnogo teže dići ruke.

Riding dodaje da će strožije kažnjavanje biti ne samo taktika da se zaplaše kompanije koje ignorišu zakone, već će to otvoriti tržište i dati prednost konkurentskim kompanijama koje imaju promišljenu politiku privatnosti.

O reformama zaštite provatnosti se u EU razgovara već izvesno vreme, ali dogovor između država još uvek nije postignut, između ostalog jer neke zemlje veruju da bi previše restriktivan zakon naneo štetu ekonomiji.

Predlozi bi trebalo da se pojave do 2015. godine, ali neslaganje država članica moglo bi da odloži najavljene reforme.