Dan bezbednog interneta: Kako se zaštititi na internetu

Vesti, 11.02.2014, 07:52 AM

Danas se u svetu deseti put obeležava Dan bezbednog interneta (Safer Internet Day, SID2014) pod sloganom “Stvorimo zajedno bolji internet”.

Bez obzira na to koliko godina imaju, jedan od troje ljudi u svetu je na internetu. Iako je internet već dugo sveprisutan u našim životima, mnogi korisnici još uvek nisu upoznati sa rizicima i opasnostima koje vrebaju na internetu. Bezbrižan pristup koji ima većina korisnika interneta ih ozbiljno ugrožava. Pod sloganom “Stvorimo zajedno bolji internet”, deseti Dan bezbednog interneta treba da podigne svest o opasnostima interneta.

“Internet korisnicima treba objasniti opasnosti interneta”, kaže Edi Vilems iz nemačke kompanije G Data. “Jedini način da se zaštite od prevara i trikova koje sajber kriminalci koriste je da znaju za njih.”

Kriminalci na internetu traže informacije koje mogu iskoristiti prodajući ih na crnom online tržištu. Žrtve njihovih napada su korisnici koji su toga nesvesni, a motivi napada su uglavnom krađa ličnih podataka korisnika kao što su lozinke za online prodavnice, bankovne račune ili email naloge.

Žrtve nisu samo odrasli, podsećaju iz G Data. Deca su takođe unosna meta za sajber kriminalce.

“Roditelji ne bi trebalo da razmišljaju samo o sopstvenoj bezbednosti, već i o bezbednosti svoje dece. Osim korišćenja sigurnosnog rešenja i instaliranja objavljenih ispravki softvera, oni takođe treba da budu oprezni kada koriste internet kao medij.”
Dan bezbednog interneta je pravi trenutak da se korisnici podsete na to da je njihova bezbednost u njihovim rukama. Bez obzira da li ste mlađi ili stariji korisnik interneta, evo saveta stručnjaka G Data kako da zaštitite svoje uređaje i sebe na internetu:

• Antivirusni softver: Sveobuhvatno sigurnosno rešenje treba da bude deo osnovne opreme svakog računara koji ima pristup internetu. Prisustvo takvog rešenja na računaru ne znači samo zaštitu od virusa, već uključuje i spam filter, firewall i zaštitu u realnom vremenu od online pretnji.

• Sigurnosne ispravke: Ažuriranje operativnog sistema, programa i aplikacija je način da se zaštitite od kriminalaca koji mogu iskoristiti sigurnosne propuste za napade.

• Spam: Obrišite spam email bez oklevanja i ne otvarajte linkove ili fajlove u prilogu ni u kom slučaju.

• Lozinke: Za sve online naloge, one na društvenim mrežama i email servisima, koristite različite lozinke, koje treba da budu nelogična kombinacija brojeva i malih i velikih slova.

• Back up: Postarajte se da imate kopiju važnih podataka tako da ih možete povratiti i nakon infekcije ili pada sistema. Sveobuhvatna sigurnosna rešenja često imaju i backup modul.

• Mislite na bezbednost svoje dece: Roditelji bi trebalo da nauče decu kako da bezbedno koriste internet. Roditeljske kontrole sprečavaju da deca posećuju web sajtove koji su povezani sa drogom i nasiljem, kao i sajtove sa seksualno eksplicitnim sadržajem.

Smart telefoni i tableti su takođe na meti sajber kriminalaca. Oni sadrže važne podatke i pristup korisnika treba da bude isti kao i kada koriste računare.

• Instalirajte sigurnosno rešenje: Android smart telefoni i uređaji takođe moraju imati sigurnosno rešenje kao deo osnovne opreme. Sigrunosna aplikacija treba da ponudi sveobuhvatnu zaštitu od malvera i malicioznih aplikacija.

• Pouzdanost aplikacija: Aplikacije treba preuzimati samo iz pouzdanih izvora kao što je Google Play market. Kada birate aplikacije, obratite pažnju na dozvole koje traže i razmislite da li vam je aplikacija zaista neophodna.

• Bluetooth i GPS: WiFi, GPS i Bluetooth treba da budu uključeni samo kada su vam potrebni a nakon toga ih treba isključiti.

• Sigurnosna podešavanja: Treba uključiti opciju za unos lozinke i zameniti dodeljenu lozinku nekom koju ćete sami osmisliti.

Društvene mreže su za mnoge korisnike postale sinonim za internet. Kriminalci koriste njihovu popularnost među korisnicima pa mnoge opasnosti interneta vrebaju korisnike baš na društvenim mrežama. Dobro bi bilo uvek imati na umu da:

• Nemaju svi prijateljske namere: Trebalo bi da prihvatate samo zahteve za prijateljstvo koji dolaze od ljudi koje inače poznajete.

• Skraćeni linkovi mogu biti zamka: Skraćeni linkovi često su prečica do nevolje. Trebalo bi da budete oprezni i da ne otvarate linkove koje vam šalju nepoznate osobe.

• Na društvenim mrežama ne treba otkrivati previše o sebi: Privatni podaci kao što su broj telefona ili adresa ne bi trebalo da budu na internetu, posebno ne na profilima korisnika društvenih mreža.

Pojedinačno ali i zajedničkim naporima možemo učiniti internet boljim i bezbednijim mestom. Srećan vam Dan bezbednog interneta!