Eksperiment pokazao da hakeri napadaju benzinske pumpe

Vesti, 10.08.2015, 08:00 AM

Fizičko poigravanje sa rezervoarima na benzinskim pumpama je veoma opasno, ali zamislite koliko može biti opasno ako hakeri daljinski mogu da se poigravaju sa sistemima za monitoring ovih rezervoara. Realna opasnost postoji, jer brojne kompanije širom sveta koriste sisteme za monitoring rezervoara za gorivo koji su povezani sa internetom.

Posle hakovanja sistema za monitoring benzinske stanice u februaru ove godine, istraživači iz kompanije Trend Micro Kajl Vilhojt i Stiven Hilt su odlučili da se pozabave ovim problemom. Oni su u nekoliko zemalja postavili lažne sisteme povezane sa internetom, nazvane “GasPots”, koji su imitirali prave, i pratili šta će preduzeti hakeri. Ispostavilo se da sistemi nisu bezbedni.

Njihov eksperiment je trebalo da otkrije koliko su rezervoari za gorivo povezani sa internetom zanimljivi hakerima zbog čega su i postavili lažne sisteme koji su imitirali Guardian AST sisteme za monitoring rezervoara, koji su bili cilj niza misterioznih napada početkom ove godine.

Istraživači su zabeležili brojne napade na njihove sisteme u periodu od šest meseci koliko je trajalo istraživanje. Najnapadaniji su bili oni u SAD, a lažni sistemi su postavljeni i u Rusiji, Nemačkoj, Brazilu, Velikoj Britaniji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Jordanu.

U nekim slučajevima hakerski napadi su bili samo izviđačke prirode. Drugi su bili ozbiljniji, kada su hakeri menjali imena GasPotova.

Neki napadi dovedeni su u vezu sa hakerima iranske grupe Dark Coders Team, a drugi sa Sirijskom Elektronskom Armijom.

Sistemi za monitoring između ostalih parametara nadgledaju nivoe goriva, zapreminu i temperaturu. Mnogima od njih se lako pristupa jer nisu zaštićeni lozinkama. Činjenica da oni nisu dobro zaštićeni ukazuje da bi to moglo biti iskorišćeno na vrlo destruktivan način od kojih bi najekstreminiji verovatno bio da se benzinska pumpa digne u vazduh.

Napadi na ove sisteme mogu da prouzorkuju i druge ozbiljne probleme. Hakeri bi mogli da prate isporuke goriva ili da benzinske pumpe drže kao taoce dok se ne isplati otkup. Oni takođe mogu lažirati nivoe goriva i tako dovesti do prekoračenja nivoa i ugroziti živote ljudi u okolini.

Vrsta napada zavisi od sofisticiranosti sistema za monitoring rezarvoara. Oni jednostavniji omogućavaju napadačima samo praćenje stanja sistema, dok oni sofisticiraniji preuzimanje kontrole i manipulaciju rezervoarima.

Istraživači su zaključili da sistemi za monitoring ne bi trebalo da budu povezani sa internetom. Ako postoji realna potreba za tim, oni bi morali da budu zaštićeni tako dobro da pristup ovim sistemima bude veoma ograničen i privatan.

Više o ovom eksperimentu možete naći u dokumentu (PDF) koji su objavili istraživači.