Evropski parlament želi oštrije kazne za hakere

Vesti, 30.03.2012, 10:10 AM

Prema nacrtu zakona Komiteta za građanske slobode Evropskog parlamenta, hakerski napadi na IT sisteme tretiraće se kao krivično delo, a za počinioce ovog krivičnog dela propisane su zatvorske kazne u trajanju od najmanje dve godine. Proizvodnja ili prodaja hakerskih programa ili alata namenjenih sajber napadima, takođe će se smatrati krivičnim delom.

“Mi se ovde bavimo ozbiljnim kriminalnim napadima, od kojih neke sprovode kriminalne organizacije. Finansijska šteta koju trpe preduzeća, privatni korisnici i javnost iznosi nekoliko milijardi godišnje,” kaže izvestilac predloga zakona Monika Holmajer. “Nijedan proizvođač automobila neće poslati na ulice automobil bez sigurnosnog pojasa. Ukoliko se to desi, kompanija će biti odgovorna za bilo kakvu štetu. Ova pravila moraju da se primenjuju i u virtuelnom svetu.”

Predloženi zakon treba da uskladi kaznene propise država članica Evropske Unije protiv počinilaca napada na IT sisteme, kao što su mreže, baze podataka ili veb sajtovi. Neovlašćeni pristup ili presretanje podataka takođe će se smatrati krivičnim delom za koje je propisana zatvorska kazna u trajanju od najmanje dve godine, odnosno pet godina ukoliko postoje otežavajuće okolnosti kao što su korišćenje alata posebno razvijenog za velike napade (bot mreže npr.) ili ako je u pitanju napad kojim je prouzrokovana značajna šteta (remećenje rada servisa, finansijski gubitak ili gubitak podataka).

Za IP spoofing, odnosno korišćenje elektronskog identiteta druge osobe prilikom napada predviđena je maksimalna zatvorska kazna u trajanju od tri godine.

Oštrije kazne predviđene su i za krivično delo napada na važnu infrastruktruru kao što su IT sistemi elektrana i transportnih mreža.

Pravna lica biće odgovorna za krivično delo hakovanja počinjeno u korist jedne kompanije a na štetu druge (npr. unajmljivanje hakera kako bi se pristupilo bazi podataka konkurentske kompanije).

Deo predloga zakona bavi se i regulisanjem koordinacije zemalja članica Evropske unije u borbi protiv sajber kriminala. Država članica Evropske unije dužna je da u roku od najviše osam sati odgovori na zahtev druge države članice u vezi nekog od krivičnih dela definisanih ovim predlogom zakona.

Predlog zakona čiji je nacrt usvojen sa 50 glasova za, jednim protiv i tri suzdržana glasa mogao bi da bude usvojen od strane Evropskog parlamenta tokom leta.