Google Chrome najbolji u detekciji i blokiranju fišing sajtova

Vesti, 03.12.2012, 07:37 AM

Na testovima koje je sproveo NSS Labs, a koji su uključili najpopularnije brauzere Google Chrome 21, Mozilla Firefox 15, Apple Safari 5 i Internet Expolrer 10 (na Windows 8), Google-ov brauzer je ostvario najbolje rezultate u detekciji i blokiranju fišing napada.

Brauzeri su testirani na 2291 fišing stranica u realnom vremenu, a tokom deset dana koliko je trajalo testiranje, stopa detekcije i blokiranja pokušaja fišinga za Google Chrome-a iznosila je 94%.

Internet Expolrer 10, koji jedini među testiranim brauzerima ne koristi Google-ov SafeBrowsing API zauzeo je drugo mesto sa 92%, Safari je na trećem mestu sa 91% i poslednji je Firefox sa stopom detekcije od 90%.

Zaključak istraživanja NSS Labs-a je da nema značajnih razlika u sposobnosti različitih brauzera da otkriju i blokiraju fišing sajtove, što predstavlja veliki pomak u odnosu na slično testiranja koje je NSS Labs sproveo 2009. godine, kada je procenat uspešnosti brauzera u sprečavanju fišing napada iznosio prosečno 47%.

Među brauzerima postoji razlika kada je reč o „0 hour“ detekciji(detekciji nultog sata) fišing napada, odnosno prosečnom vremenu blokiranja novih malicioznih URL-ova, koje za Firefox i Safari iznosi 79,2% odnosno 76,9%, a za IE10 i Chrome samo 55,9% i 53,2%.

Dok je sposobnost brauzera da detektuju fišing URL-ove skoro identična, nekim brauzerima treba više vremena za to u odnosu na druge testirane brauzere. Tako je Firefox najbrži kada je u pitanju dodavanje fišing sajta na blok listu, sa prosečnim vremenom od 2,35 sata, dok je drugim brauzerima za to potrebno više od pet sati.

Svi brauzeri osim Internet Explorer-a 10 koriste Google-ov SafeBrowsing API, a jedino Microsoft-ov brauzer koristi sopstvenu tehnologiju SmartScreen.

Iz NSS Labs kažu da je napredak očigledan, kada se ima u vidu da je na sličnim testovima 2009. godine tada najbolji brauzer blokirao 83% fišing sajtova, a najgori svega 2%.

Ipak, fišing sajtovi su samo jedna od opasnosti sa kojima se suočavaju brauzeri, kažu u NSS Labs, te da bismo celovitiju sliku sposobnosti odbrane brauzera imali tek kada bi sagledali i njihove kapacitete u odbrani od drive-by download malvera.

Prethodno testiranje NSS Labs je sproveo u oktobru ove godine a rezultati koje su na testovima pokazali brauzeri nisu bili ovako impresivni.

Prema istraživanju Anti-fišing grupe (Anti-Phishing World Group, APWG), broj fišing sajtova koji su aktivni tokom samo jednog meseca je 50000 (podaci za 2012.), iako je njihov „životni vek“ značajno kraći nego 2009. godine i iznosi nešto manje od jednog dana.