Google nezadovoljan sopstvenim izveštajem o transparentnosti

Vesti, 15.11.2013, 09:38 AM

Google je juče objavio svoj osmi po redu Izveštaj o transparentnosti i prvi posle otrkića Edvarda Snoudena o praćenju korisnika interneta od strane američke NSA. Snouden, masovno praćenje internet korisnika, prikupljanje meta podataka, hakovanje Google-ovih i Yahoo-ovih komunikacijskih linkova i mnogo toga što smo doznali u prethodnih nekoliko meseci, razvejalo je iluzije o privatnosti korisnika na internetu.

Iako je u Google-ovim izveštajima često naglašavano da oni ne pružaju potpunu sliku o tome kako vlasti pristupaju podacima korisnika interneta, bilo je upadljivo da je kompanija ponosna na činjenicu da je prva započela sa objavljivanjem podataka o zahtevima vlasti za informacijama o korisnicima. Google je u izveštajima često sugerisao drugim kompanijama da treba da slede ovakvu praksu kompanije.

Međutim, u juče objavljenom izveštaju upadljiva je promena tona kompanije. Nasuprot ranijim izveštajima, u najnovijem izveštaju nema ni traga od ponosa zbog dobronamernosti kompanije koja pre svega deluje u interesu korisnika kojima duguje transparentnost u vezi njihovih podataka. Jučerašnjim izveštajem dominira nezadovoljstvo zbog zakonskih ograničenja koja onemogućavaju kompaniju da objavi podatke o stvarom broju i prirodi zahteva vlasti za informacijama o korisnicima.

„U godini u kojoj su dominirali naslovi o nadzoru vlasti, danas objavljujemo naš Izveštaj o transparentnosi po osmi put. Od kada smo počeli da delimo ove podatke sa vama 2010. godine, zahtevi vlasti za korisničkim podacima su se povećali za više od 100%. Nastavljen je rast korišćenja naših servisa, a sa tim i porast broja zahteva vlasti kojih je više nego ikada pre. A ovi brojevi se odnose samo na zahteve za koje nam je dozvoljeno da ih objavimo“, napisao je Ričard Salgado, direktor pravne i informatičke sigurnosti u kompaniji Google u postu koji je juče objavljen na blogu kompanije.

U periodu od januara do juna ove godine, Google je samo iz SAD dobio skoro 11000 zahteva za informacijama o korisnicima svojih servisa. Indija je drugi najveći potražilac informacija o korisnicima, sa skoro 2700 zahteva koje su vlasti ove zemlje uputile Google-u tokom prvih šest meseci ove godine.

Evo kako je Google slikovito prikazao obim i prirodu zahteva vlasti za informacijama o korisnicima (posebno je zanimljiv grafikon sa FISA zahtevima za koje Google nema dozvolu da ih objavi):

„Mi želimo da idemo i dalje. Verujemo da je vaše pravo da znate kakve zahteve i koliko zahteva svaka vlada upućuje nama i drugim kompanijama. Međutim, američko Ministartvo pravde tvrdi da američki zakon ne dozvoljava deljenje informacija o zahtevima vezanim za nacionalnu bezbednost koje smo dobili. Američka vlada tvrdi da ne možemo da delimo informacije o zahtevima koje dobijamo (ako ih dobijamo) po FISA (Federalni zakon o nadgledanju i obaveštajnim radnjama u inostranstvu). Ali vi zaslužujete da znate“, kaže Salgado.

FISA je posle objavljivanja poverljivih dokumenata NSA koje je medijima dostavio bivši službenik agencije Edvard Snouden i koja su razotkrila špijunske aktivnosti američkih vlasti postala vruća tema. Američke vlasti koriste FISA da onemoguće tehnološke kompanije kao što je Google da objavljuju informacije o zahtevima za informacijama o korisnicima koje dobijaju od vlasti.

Kompanije koje redovno objavljuju ovakve izveštaje o transparentnosti, Google, Apple, Twitter, Facebook, Microsoft, zatražile su od američkih vlasti da dozvole objavljivanje podataka o ovoj vrsti zahteva. Međutim, za sada nema bilo kakvog napretka u ovom pogledu.