Jeftin softver pomogao Snoudenu da ukrade poverljive dokumente NSA

Vesti, 10.02.2014, 07:03 AM

Američka obaveštajna agencija NSA koja je, kako su otkrili tajni dokumenti koje je medijima dostavio bivši službenik agencije Edvard Snouden, upadala u tuđe mreže, uzimala podatke koje je je želela i kojoj nijedna meta, kako se čini, nije bila nedostupna, kada je reč o sopstvenoj bezbednosti pravila je početničke greške.

Kako piše Njujork Tajms, američki obaveštajci koji su istraživali kako je Snoudenu uspelo da ukrade ogroman broj poverljivih dokumenata, kažu da je on koristio jeftini i svima dostupan softver da bi pročešljao mreže NSA i uzeo 1,7 miliona tajnih dokumenata.

Uz pomoć “web crawler” softvera koji pretražuje, indeksira i pravi kopije web sajtova, Snouden je izvukao podatke iz sistema NSA i sve to dok je obavljao svakodnevne zadatke na svom radnom mestu. Ceo proces je bio uglavnom automatski.

Ova otkriće je šokantno imajući u vidu da je zadatak NSA da zaštiti američke vojne i obaveštajne sisteme od sajber napada, posebno onih sofisticiranih koji dolaze iz Kine i Rusije. Snoudenov “insajderski napad”, nasuprot tome, nije bio naročito sofisticiran i mogao je da bude lako otkriven, primećuje Tajms.

Šta više, Snouden je uspeo u svojoj nameri tri godine pošto je WikiLeaks uz pomoć sličnih tehnika došao u posed vojnih i državnih tajnih dokumenata.

Snouden je imao pristup svim fajlovima NSA zato što je bio zaposlen kao informatičar u agenciji, na održavanju i upravljanju kompjuterskim sistemima u udaljenim ispostavama, koji su usmereni na Kinu i Severnu Koreju.

Softver koji je koristio Snouden automatski ide od web sajta do web sajta, prateći linkove postavljene u svakom dokumentu, i može biti programiran da kopira sve na šta naiđe. Snouden je po svemu sudeći postavio parametre za pretragu, uključujući i one koji određuju koje predmete program treba da traži i koliko duboko treba da prati linkove u dokumentima i drugim podacima na mrežama NSA.

Zvaničnici agencije tvrde da Snoudenov poduhvat ne bi bio moguć da je on radio u centrali NSA koja je opremeljena uređajima koji imaju zadatak da detektuju kada se pristupa podacima i preuzima ogromna količina podataka. Da je to pokušao u centrali NSA, Snouden bi nema sumnje bio uhvaćen. Međutim, on je radio u ispostavi agencije na Havajima u kojoj mere bezbednosti nisu još uvek bile unapređene savremenim merama.

Snouden je pokazao i da je zaštita NSA od društvenog inženjeringa loša pošto je on nadređenima uspevao da svoje postupke objasni izgovorm da je kao sistem administrator odgovoran za redovno održavanje mreže, što je uključivalo i back up sistema i premeštanje podataka na lokalne servere.

Ubrzo pošto je počeo da radi za agenciju Snouden je shvatio da je NSA izgradila ogromne elektronske barijere da bi se zaštitila od stranih uljeza, ali je njena zaštita od insajdera ostala potpuno “zakržljana”.