Kaspersky Lab: Zbog starih verzija programa korisnici interneta u regionu laka meta sajber kriminalaca

Vesti, 08.06.2012, 10:26 AM

Za korisnike računara iz zemalja jugoistočne Evrope, korišćenje interneta nosi više rizika po bezbednost računara nego što je to slučaj sa stanovnicima zapadnoevropskih država, pokazuje analiza Kaspersky Laba.

Prema analizi koju je objavio Kaspersky Lab, najnebezbediji internet korisnici u regionu su oni iz Hrvatske, Rumunije i Bosne i Hercegovine. Na osnovu podataka dobijenih od programa Kaspersky Security Network (KSN), prosečan udeo korisnika koje je odbranio KSN od napada sa interneta u jugoistočnoj Evropi tokom prva četiri meseca ove godine iznosi 24,6%. Taj prosek je nešto veći u Hrvatskoj i iznosi 30,2%. To znači da se svaki treći korisnik interneta u Hrvatskoj tokom surfovanja internetom suočava sa pretnjama.

Situacija u Srbiji je nešto bolja, jer je prosečan broj napada na računare korisnika nešto niži u odnosu na prosek za region i iznosi 23,6%.

Kada je reč o infekcijama otrkivenim na hard diskovima računara, prosek za region jugoistočne Evrope iznosi 36,1%. Najviše infekcija hard diskova je u Albaniji (47,3%), gde je svaki drugi hard disk ili prenosivi uređaj kao što je USB flashdrive, zaražen. U Srbiji je taj procenat manji i iznosi 34,6%, a zatim slede Hrvatska (30,5%) i Grčka (26,4%). Sve tri zemlje se nalaze na dnu liste za region jugoistočne Evrope, ali su navedene brojke još uvek mnogo veće od proseka za zemlje zapadne Evrope koji iznosi 19,6%.

Nepovoljnija statistika za region jugoistočne Evrope u odnosu na zapadnu Evropu ukazuje na to da su računari u ovim zemljama u celini više podložni različitim vrstama napada. Razlog za to je činjenica da u zemljama jugoistočne Evrope polovina računara koristi različite verzije Windows XP, koji je izdat pre mnogo godina. Takvi računari su veoma jednostavna meta za „sajber“ kriminalce. Takođe, treba napomenuti da 5 od 100 računara u regionu jugoistočne Evrope imaju instaliran ranjiv softver.

Širenje zlonamernih programa u zemljama jugoistočne Evrope odvija se na sledeći način: dok surfuju Internetom, većina korisnika suočena je sa pretnjama prilikom pretraživanja neke vrste piratskih sadržaja. Očigledno svesni toga, „sajber“ kriminalci koriste ove resurse za distibuciju malvera.Na računarima korisnika u ovim zemljama KNS je detektovao dosta replika malvera, kao što su Net-worm.Win32.Kido, Virus.Win32.Sality, Email-Worm.Win32.Brontoq, Virus.Win32.Neshta. Svi oni nisu novi i koriste stare slabosti u softveru.Statistike pokazuju da ima mnogo računara bez instalirane zaštite. Ali isto tako neki korisnici zemalja jugoistočne Evrope suočavaju se sa zlonamernim programima karakterističnim za zemlje zapadne Evrope - lažni antivirusi i malveri, koji ciljaju na online bankarske sisteme (na našoj rang listi detektovanog kao Packed.Win32.Klone).

„Moramo reći da lažni antivirusi uglavnom imaju korisničke interfejse na “većim” evropskim jezicima -engleskom, francuskom, nemačkom i španskom i kreatorima virusa komlikovano je da ih prevode na jezike zemalja jugoistočne Evrope i to objašnjava relativno nizak broj infekcija.Bankarska zaraza radi bez ikakve interakcije korisnika i cilja velike banke koje imaju filijale po celom svetu , uključujući i zemlje jugoistočne Evrope , ali ne postoji toliko mnogo korisnika takvih sistema kao u zemljama EU. Dakle, za „sajber“ kriminalce zanimljivije je da koriste zaražene računare u regionu jugoistočne Evrope, i da kao zombiji urade sve „prljave“ poslove kao što je slanje neželjene pošte, da rade kao proksiji i učestvuju u napadima datoteka“, rekao je Juri Namestnikov, viši analitičar za štetne softvere kompanije Kaspersky Lab i autor ovog izveštaja.