Evropski parlament odobrio strožije kazne za sajber napade

Vesti, 05.07.2013, 08:01 AM

Prema nacrtu zakona koji je usvojio Evropski parlament, krivična dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala će se ubuduće kažnjavati strožije nego do sad, a posebna kazna predviđena je za krivično delo korišćenja bot mreža.

Evropski parlament je u četvrtak usvojio nacrt zakona kojim su definisana kriminalna dela iz oblasti sajber kriminala i predviđene posebne kazne za svako od ovih dela.

Novi zakon predviđa i obavezu država članica EU da pomognu drugim evrospkim državama i odgovore na hitan zahtev za pomoć u roku od osam sati u slučaju sajber napada.

Sa tekstom zakona države članice EU već su se neformalno saglasile, a očekuje se da će ovaj sporazum uskoro biti i formalizovan. Države članice EU imaju rok od 2 godine da implementiraju nove propise u nacionalne zakone.

Novi zakon predviđa zatvorsku kaznu u trajanju u najmanje tri godine za korišćenje bot mreža sa ciljem uspostavljanja daljinske kontrole nad računarima zaraženim zlonamernim softverom.

Kriminalci za koje se dokaže da su odgovorni za sajber napade na važnu infrastrukturu kao što su elektrane, transportne mreže i mreže državnih institucija suočiće se sa zatvorskom kaznom u trajanju od najmanje pet godina. Ista kazna primeniće se i u slučaju kada iza napada stoji organizovana kriminalna grupa ili kada je prouzrokovana ozbiljna šteta.

„Napadi na informacione sisteme predstavljaju rastuću pretnju za kompanije, vlade i građane. Takvi napadi mogu prouzrokovati ozbiljnu štetu i narušiti poverenje korisnika u bezbednost i pouzdanost interneta“, rekla je Sesilija Malmstrom, komesarka EU za unutrašnje poslove.

Novim propisima predviđena je i odgovornost kompanija i organizacija za dela iz oblasti sajber kriminala, kao što je na primer angažovanje hakera za pristup bazi podataka konkurentske kompanije.

Novi propisi EU dopunjuju one koji su na snazi od 2005. godine. Njima se od članica EU zahteva da omoguće procesuiranje i kažnjavanje kriminalaca zatvorskim kaznama u trajanju do dve godine za krivična dela kao što je nelegalno pristupanje informacionim sistemima, podacima, komunikaciji ali i proizvodnja i prodaja alata za izvršenje ovih krivičnih dela.

EU se nije bavila „manjim slučajevima“, ostavljajući svakoj državi da utvrdi i definiše šta je ono što predstavlja „manji slučaj“.

Ove smernice EU biće primenjene u svim državama članicama sa izuzetkom Danske koja je odlučila da ih ne primenjuje.