Koliko su zaista opasni Facebook, Twitter i pretraživači

Vesti, 09.12.2011, 09:00 AM

Danijel Pek, iz kompanije Barracuda Networks, istraživao je društvene mreže sa aspekta bezbednosti njenih korisnika, posebno se baveći time kako korisnici upadaju u zamke sajber kriminala. Percepcija bezbednosti društvenih mreža koju imaju korisnici je takva da bi se moglo reći da je za korisnike Facebook zastrašujući, ali da ga oni uprkos tome vole.

Proučavajući zlonamerne aktivnosti sa kojima svakodnevno se susreću korisnici društvenih mreža Pek je došao do sledećih podataka:

• 1 od 100 - To je razmera objava na Twitter-u koje su spam ili su pak zlonamerne.

• 60% - Procenat takozvanih “loših” URL adresa na Twitter-u za koje se ispostavi da su spam. Drugi loši URL-ovi sa Twitter-a, njih 19%, su pokušaji hakovanja, a 11% objava sadrže spyware.

• 1 od 1000 - Razmera drive-by download napada koji su povezani sa lošim linkovima u objavama na Twitter-u.

• 43% Twitter profila su oni iza kojih stoje realni ljudi. Preostalih 57% su spam botovi ili profili iza kojih stoje prevaranti koji koriste Twitter za fišing ili distribuciju malicioznih programa.

• 66% - Procenat koji odslikava porast stope kriminalla na Twitter-u u periodu od kraja 2008 do početka 2009. godine. Stopa kriminala na Twitter-u odraz je broja novootvorenih profila koje je Twitter suspendovao tokom jednog meseca.

Kada je reč o brojevima koji govore o bezbednosti na Facebook-u podaci su sledeći:

• 1 od 60 - Broj objava na Facebook-u koje su spam ili su maliciozne.

• 91,9% - Broj ispitanika koji su rekli da su dobijali spam poruke na ovoj društvenoj mreži. Čak 54,3% ispitanika je reklo da su se našli na meti fišera a 23,3% da su primili maliciozni program preko društvene mreže.

• Više od 50 - Broj ljudi koji mogu biti tagovani na fotografiji ili u objavi, što je česta taktika koju kriminalci koriste kako bi privukli pažnju korisnika i odveli ga ka ka malicioznom linku.

• 1 od 5 - Broj ispitanika koji su rekli da je objavljivanje podataka na društvenoj mreži imalo negativne posledice po njih.

Pretraživači su takođe bili predmet ovog istraživanja. Izraženo u brojevima, rezultati koji govore o tome koliko su zaista bezbedni pretraživači koje svakodnevno koristimo su sledeći:

• 1 od 1000 - Odnos koji pokazuje da 1 od 1000 rezultata pretrage vodi ka malware-ima.

• 1 od 5 tema vodi ka malware-u.

• 38% - Procenat malware-a iz Google-ovih rezultata pretrage koji je dobijen tokom 153 dana koliko je trajalo istraživanje tokom kojeg je Pek pretraživao popularne teme. Sprovodeći isto istraživanje sa drugim pretraživačima Pek je došao do sledećih brojeva: 30% rezultata pretrage na Yahoo su linkovi ka malicioznim programima, 24% je podatak za Bing, a 8% za Twitter.

• 17% - Procenat rezultata pretrage koji vode ka malware-u ako su zadate ključne reči pretrage “music+video”.