Ponuda za posao kojoj treba reći ne: otpremanje (ukradene) robe

Tekstovi o zaštiti, 19.12.2013, 09:02 AM

Ponuda za posao kojoj treba reći ne: otpremanje (ukradene) robe

Ako ste nezaposleni možda bi vam ovakva ponuda izgledala primamljivo: dobijate email od kompanije koja traži osobu čiji će zadatak biti da prima, prepakuje i šalje pakete na određene adrese. Uslov je da posedujete računar i imate pristup internetu a obično je poželjno i da ste "fleksibilni", "prilagodljivi", "analitični" i "organizovani". Međutim, sve što je potrebno vašim potencijalnim „poslodavcima“ je da budete dovoljno naivni da biste prihvatili njihovu ponudu.

O čemu se ovde radi objašnjava Konrad Longmor, autor Dynamoo’ Blog-a.

Ponuda za posao je prevara i pokušaj kriminalaca da pronađu ljude koji će im pomoći da „operu“ ukradenu robu. „Mules“ (mazge), kako se nazivaju oni koje kriminalci koriste za pranje novca ili u ovom slučaju ukradene robe, vrbuju se putem spam emailova ili oglasa za posao na koje se javljaju potencijalne žrtve.

Roba koju će žrtva primati i prosleđivati na naznačene adrese je kupljena ukradenim podacima o kreditnim karticama, bilo da se do njih došlo pomoću fišinga, malvera ili krađe identiteta. Kriminalci ne žele da im se takva roba isporučuje direktno, na njihove adrese, jer bi im to moglo dovesti policiju na vrata. Zbog toga su im potrebni posrednici.

Da bi prevara bila ubedljivija ponekad lažne firme koje šalju ovakve ponude za posao imaju i svoje web sajtove, a u emalovima su kontakt podaci osobe kojoj treba poslati prijavu za posao, obično email adresa besplatnog email servisa i nepostojeći broj telefona.

Pakteti se isporučuju na adresu žrtve koja mora da ih prosledi dalje, obično u neku od istočnoevropskih zemalja. Naravno, žrtvi se obećava da će za to biti plaćena.

Roba koju treba proslediti su obično laptop računari, kamere, smart telefoni i druga ukradena skupa roba koja se dobro prodaje u istočnoevropskim zemljama.

Posledice za posrednike u isporuci ukradene robe mogu biti veoma ozbiljne: gubitak novca, krivično gonjenje, pa i zatvorska kazna.

Ponekad žrtve usput shvate da su umešane u kriminal ali ne znaju kako da se izvuku iz toga. Ne usuđuju se da sve prijave policiji zbog straha da bi i sami mogli biti optuženi za saučesništvo u kriminalu. A ponekad i zbog toga što im „poslodavci“ prete osvetom ukoliko to urade.

Da stvari budu gore, kriminalci plaćaju posrednike lažim ili ukradenim čekovima ili novcem koji prebacuju sa kompromitovanih računa. Nekada posrednici moraju platiti troškove za slanje pošiljke iz svog džepa, a kriminalci im obećavaju da će im ti troškovi kasnije biti nadoknađeni.

Na kraju, Konrad Longmor upozorava: ne komunicirajte sa kriminalcima nikada i nikako. Ako su vas vrbovali, kontaktirajte policiju pre nego što oni kontaktiraju vas. I upamtite: ako ponuda za posao izgleda previše dobro da bi bila istinita, onda je verovatno reč o prevari.


Prijavite se na našu mailing listu i primajte najnovije vesti (jednom dnevno) putem emaila svakog radnog dana besplatno:

Izdvojeno

Kako da prepoznate da vam je računar zaražen malverom

Kako da prepoznate da vam je računar zaražen malverom

Uključujete računar i čekate. Čekate. I dalje čekate. Najzad se pojavljuje desktop ali stvari ne izgledaju mnogo bolje. Internet je spor, program... Dalje

Evo šta treba da uradite ako neko pokušava da vam hakuje nalog

Evo šta treba da uradite ako neko pokušava da vam hakuje nalog

I to se dešava... Vaš nalog je napadnut. Vidite zahtev za promenom lozinke, email ili SMS obaveštenje o pokušaju neovlašćenog prijavljivanja na ... Dalje

Kako funkcioniše ruski finansijski sajber kriminal (2. deo)

Kako funkcioniše ruski finansijski sajber kriminal (2. deo)

Grupe koje se bave sajber kriminalom organizovane su na sličan način kao i bilo koja IT kompanija. Ključne uloge u tim grupama igraju programeri ko... Dalje

Kako funkcioniše ruski finansijski sajber kriminal (1. deo)

Kako funkcioniše ruski finansijski sajber kriminal (1. deo)

Rusko sajber podzemlje, kome pripadaju sajber kriminalci iz Ruske Federacije i nekih država bivšeg SSSR-a, pre svih, iz Ukrajine i baltičkih zemalj... Dalje

Kako da se zaštitite od fišinga

Kako da se zaštitite od fišinga

Ako malo razmislite, mala je razlika između pecanja na internetu poznatog pod nazivom fišing, i stvarnog pecanja. Jedna od glavnih razlika je to št... Dalje