Stvari koje radite svakog dana na internetu čine vas veoma nebezbednim

Tekstovi o zaštiti, 19.05.2023, 09:00 AM

Internet je godinama u životu većine nas. Zašto onda i dalje ponavljamo iste greške, koristimo slabe lozinke ili iste lozinke za različite naloge, izbegavamo ažuriranja ili posećujemo nebezbedne sajtove, otvarajući vrata naših uređaja sajber pretnjama?

Mnogi ljudi danas ne mogu da zamisle život bez interneta. Nekada su ljudi morali da izađu iz kuće da bi obavili poslove kao što su kupovina autobuske ili avionske karte ili odlazak u turističku agenciju da bi rezervisali smeštaj u mestu gde će letovati. Internet je promenio naše živote na mnogo načina i otvorio vrata novim mogućnostima tako da sada, na primer, možemo da radimo sa bilo kog mesta ili da platimo račune sa telefona samo jednim klikom.

Ovu evoluciju pratio je razvoj sajber kriminala. Od virusa na disketama došlo se do bankovnih trojanaca, špijunskog softvera i ransomwarea, koji su danas glavni protagonisti scene sajber kriminala. Prema izveštaju Check Pointa za 2023., sajber napadi su porasli za 38% u 2022. u poređenju sa prethodnom godinom, a ovakav trend će se nastaviti i u narednim godinama.

Baš zato treba menjati „loše navike“ kojih se uporno ne odričemo a koje utiču na naše digitalne živote i bezbednost.

Zanemarivanje lozinki je jedna od najčešćih grešaka koja, sa druge strane, najviše utiče na našu bezbednost na internetu. Naravno da je lakše da recikliramo lozinke i koristimo istu lozinku za poslovni i lični imejl nalog, iako tako dovodimo važne podatke u opasnost. Takođe je veoma uobičajeno da ih delimo, na primer lozinku za Netflix, i da ih zapisujemo ili šaljemo u poruci ili imejlu članovima porodice ili bliskim prijateljima. Takva praksa svake godine milione korisnika pretvara u žrtve koje su izgubile kontrolu nad svojim nalozima jer nisu vodile računa o svojim lozinkama. Da ne biste bili među njima, preporuka je da koristite sigurne lozinke, sa najmanje 12 znakova i kombinacijom velikih i malih slova, brojeva i specijalnih znakova. Menjajte ih na nekoliko meseci, i nikada ne koristite ponovo istu lozinku na nekoliko različitih platformi ili naloga.

Sve sisteme i uređaje treba redovno ažurirati jer se ažuriranjem, između ostalog, primenjuju zakrpe za postojeće ranjivosti. Obaveštenja o ažuriranjima se često pojavljuje u nezgodnom trenutku ili kada nemamo Wi-Fi. Tada obično odložemo ažuriranje ili ga čak uporno ignorišemo, nesvesno se izlažući hakerskim napadima.

Većina sajber napada je fokusirana na krađu podataka. Međutim, kako ističu u Check Pointu, u poslednje vreme došlo je do porasta haktivističkih praksi i drugih pretnji koje sponzorišu države. To često uključuje širenje dezinformacija, lažnih vesti ili poruka koje računaju na emocionalnu stranu korisnika. Iz tog razloga, preporučljivo je da koristimo nekoliko izvora kada se informišemo, kao i da proverimo svaku vest ili lančanu poruku pre nego se odlučimo da je podelimo sa drugima. Jedan od glavnih stubova internet bezbednosti je zdrav razum.

Da bi uštedeli, ljudi često koriste besplatne Wi-Fi mreže u restoranima, na aerodromima, železničkim ili metro stanicama i hotelima. Međutim, nebrojeno puta stručnjaci za bezbednost su upozorili da ove vrste Wi-Fi mreža nisu bezbedne. Ne pristupajte nepoznatoj mreži, ili ako morate, ograničite upotrebu na osnovnu pretragu, izbegavajte unos lozinki ili korišćenje osetljivih aplikacija kao što su platforme za plaćanje ili pristup aplikacijama banaka.

Još jedna greška koju ljudi često prave je prihvatanje politike privatnosti i dozvola koje nisu ni pogledali. Ove obično dugačke i teško razumljive tekstove retko ko čita, i većina ljudi bez mnogo razmišljanja, jednim klikom, prihvata sve uslove korišćenja za bilo koju aplikaciju. Iako nam ovo omogućava da brže počnemo da uživamo u njima, to može dovesti do ozbiljnog bezbednosnog problema, pa čak i do ugrožavanja bezbednosti svih naših podataka. Sajber kriminalci često koriste popularne aplikacije za širenje malvera, a neki programeri kriju neke klauzule o dozvolama za prikupljanje, skladištenje i čak trgovinu podacima korisnika. Zato ne bi trebalo da nam bude teško da odvojimo nekoliko minuta i pregledamo dozvole i uslove pre instaliranja programa.

Zašto verujemo nesigurnim veb sajtovima? Ako se pitate kako da znate da li je neki sajt bezbedan, potražite sitne greške kao što su greške u kucanju, loše napisan tekst ili prisustvo obmanjujućih ili slika lošeg kvaliteta. Najefikasniji metod je, međutim, analiza URL-a, sa bezbednosnim indikatorima kao što su SSL sertifikati označeni prisustvom katanca pored veb adrese.

Sve ovo vam trebalo bi da vam bude manje više poznato. Ipak, brojne studije i godišnji izveštaji kompanija za sajber bezbednost pokazuju da slabo koristimo iskustva koja imamo kako bismo izbegli da postanemo žrtve sajber napada.

Foto: Markus Winkler / Pexels