Prikaži glavni meni

Android malver ukrao više od 350.000 evra sa računa korisnika banaka iz celog sveta

Mobilni telefoni, 06.07.2023, 09:30 AM

Istraživač Pol Til identifikovao je hakera koji je odgovoran za seriju sajber napada na banke širom sveta. Reč je o poznatom i priznatom sajber kriminalcu iz Meksika, koji se krije iza pseudonima Neo_Net, koji je doveden u vezu sa kampanjom sofisticiranog Android malvera koji je od juna 2021. do aprila 2023. korišćen u napadima na banke iz celog sveta, sa posebnim fokusom na španske i čileanske banke.

„Uprkos korišćenju relativno nesofisticiranih alata, Neo_Net je postigao veliki uspeh prilagođavajući svoju infrastrukturu određenim ciljevima, što je rezultiralo krađom više od 350.000 evra sa bankovnih računa žrtava i kompromitovanjem ličnih podataka hiljada žrtava“, rekao je Til.

Neki od glavnih ciljeva su banke Santander, BBVA, CaixaBank, Deutsche Bank, Credit Agricole i ING.

Napad počinje SMS fišing porukom koja je predstavljena kao poruka banke. Pažljivo osmišljene poruke treba da prevare žrtve da otkriju svoje akreditive.

Neo_Net takođe razvija i distribuira Android trojance maskirane u bezbednosne aplikacije kojima se zadobija poverenje žrtava i pristup njihovim podacima. Ove aplikacije prilikom instalacije traže dozvolu za čitanje SMS poruka kako bi trojanci mogli da dođu do kodova za dvofaktornu autentifikaciju (2FA) koje šalju banke.

Til je objasnio da Neo_Net ima platformu Ankarex koja mu omogućava da svoju infrastrukturu iznajmi filijalama, i tako proširi svoj domet i izvrši uspešne napada u drugim zemljama. Ankarex platforma je aktivna od maja 2022. a promoviše se na Telegram kanalu koji ima oko 1.700 pretplatnika. Korisnici platforme mogu da pokreću sopstvene smishing (SMS fišing) kampanje tako što će navesti sadržaj SMS poruke i ciljane brojeve telefona. Ovakve kampanje su još jedan dokaz slabosti dvofaktorne autentifikacije koja se oslanja na SMS.

Pored svega navedenog, Neo_Net zainteresovanim kupcima prodaje podatke ukradene o žrtava, kao što su imena žrtava, e-mail adrese, IBAN-ove i brojeve telefona.