NSA izvlači podatke o korisnicima iz Angry Birds i drugih mobilnih aplikacija

Mobilni telefoni, 29.01.2014, 07:37 AM

Dokumenti koje je medijima dostavio Edvard Snouden pokazuju da su obaveštajne službe, američka NSA i britanska GCHQ, izvlačile podatke iz takozvanih “propusnih aplikacija”, kao što su Angry Birds, Google Maps, Facebook i Twitter.

Desetine dokumenata u koje su imali uvid Njujork Tajms, Gardijan i ProPublika pokazuju da su aplikacije koje preuzimaju i instaliraju milioni ljudi na svojim smart telefonima predstavljale važan izvor informacija koje su američka i britanska obaveštajna agencija u dogovoru prikupljale prethodnih godina, počev od 2007. godine kada je budžet NSA uvećan sa 204 na 767 miliona dolara.

Bez obzira na model smart telefona i operativni sistem, obaveštajne agencije su bile u mogućnosti da prikupljaju podatke o telefonima korisnika, ali i podatke o korisnicima kao što su godine, pol i lokacija korisnika, pa čak i da izvuku informacije o političkim uverenjima i seksualnoj orijentaciji korisnika.

Dokumenta pokazuju i da su za NSA i GCHQ fotografije otpremljene sa mobilnih telefona na društvene mreže idealan scenario jer omogućavaju agencijama pristup mnogim vrednim informacijama kao što su država u kojoj živi korisnik, bračno stanje, nacionalna pripadnost, seksualna orijentacija, obrazovanje i broj dece.

Alati kojima raspolažu agencije omogućavaju im da presreću upite Google Maps sa smart telefone pa se u jednom od dokumenata briitanske GCHQ zaključuje da svako ko koristi Google Maps na smart telefonu praktično pomaže agenciji da dođe do podataka.

Jedan od načina na koji agencije “ulaze” u telefone su i reklame u popularnim aplikacijama, uključujući i aplikaciju Angry Birds, koja je verovatno najpopularnija igrica za mobilne telefone svih vremena, sa 1,7 milijardi preuzimanja koliko je zabeleženo do sada.

Iz kompanije Rovio koja je proizvođač igrice i čije je sedište u Finskoj, kažu da oni ne dele podatke, niti sarađuju sa bilo kojom obaveštajnom agencijom u svetu. Oni kažu da nemaju saznanja o tome da obaveštajne agencije prikupljaju podatke o korisnicima pomoću njihove aplikacije, kao i da ne znaju ništa o takvim aktivnostima u oglašivačkim mrežama. Ipak, Rovio priznaje da je moguće vršiti nadzor preko oglašivačkih mreža koje koriste milioni komercijalnih web sajtova i mobilnih aplikacija, tako da ako se o tome radi, nijedna aplikacija sa reklamama nije imuna na NSA.

Facebook, Yahoo, LinekdIn, Twitter i Google, čije aplikacije za mobilne telefone NSA i GCHQ takođe koriste za izvlačenje podataka o korisnicima, se još uvek nisu oglasili ovim povodom.