Vaše aplikacije znaju gde ste bili sinoć, i ne - nemaju namere da kriju vaše tajne

Mobilni telefoni, 14.12.2018, 01:00 AM

Nije tajna da aplikacije koje preuzmemo i instaliramo na našim pametnim telefonima prate naše kretanje i prenose te informacije trećim licima bez naše saglasnosti. Prošle godine Google je uhvaćen kako prikuplja podatke o lokaciji korisnika Androida, čak i kada je usluga lociranja uređaja bila isključena. Mediji su izveštavali i o aplikacijama Grindr, Facebook i fitnes aplikaciji Polar Flow koje su prikupljale podatke o lokaciji i kretanju korisnika, a podaci koje je ova poslednja aplikacija prikupljala bili su čak dostupni na internetu.

Kako piše New York Times, ove aplikacije su postale mnogo sofisticiranije u smislu tehnologije i savršenog pokrivanja svog biznisa sa onim što bi se moglo praktično nazvati špijuniranjem korisnika.

Prema najnovijem istraživanju New York Timesa, mnoge popularne i naizgled bezopasne Android i iOS aplikacije prate našu lokaciju tokom dana, i to svih sedam dana u nedelji. Aplikacija za koju mislite da vas obaveštava o tome kakve su vremenske prilike napolju ili aplikacije koje vam donose najnovije vesti nisu ni najmanje bezazlene. One ne samo da prikupljaju informacije o vama, već ih i prodaju trećim licima.

Na primer, analiza mobilnih podataka jedne korisnice, koja živi u državi Njujork, otkrila je da je njena lokacija u određenom periodu zabeležena preko 8600 puta, u proseku jednom na svaki 21 minut. To znači da je njeno kretanje od jutra do večeri bilo praćeno, što je uključivalo njen put od kuće do radnog mesta, odlazak u teretanu, sastanke i posete kući njenog bivšeg dečka.

Oko 75 kompanija dobija podatke o lokaciji o skoro 200 miliona američkih građana i koristi ih za oglašavanje na lokalnom tržištu, a rezultat toga biće zarada od 21 milijardu dolara u 2018. godini.

Izveštaj New York Timesa takođe otkriva da kompanije nisu previše zainteresovane za identitete korisnika, već za obrasce koje otkrivaju podaci o potrošačima. Informacije se ne prenose sa korisničkim brojem telefona, već sa jedinstvenim ID-jem. Međutim, oni koji imaju pristup neobrađenim podacima mogu lako identifikovati, ili čak i pratiti osobu čije podatke imaju. Ali kompanije tvrde da je ovo fer igra.

U izveštaju se naglašava i to što su prilikom traženja dozvola u trenutku kada se aplikacija preuzima, korisnici često pogrešno informisani. To znači da aplikacija može navesti da joj treba pristup podacima o lokaciji koji treba da joj pomognu da korisnicima šalje obaveštenja o stanju u saobraćaju, ali ne navodi da će podaci biti deljeni ili prodati. Kada se ispituje politika privatnosti aplikacije, ove informacije su nejasne.

U nekim slučajevima su podaci ažurirani preko 14000 puta u jednom danu. Kompanije koje kupuju ove podatke koriste ih za prodaju, analizu ili upotrebu u reklamne svrhe, kao i pružanje usluga maloprodajnim objektima kako bi dobili uvid u ponašanje potrošača.

"Informacije o lokaciji mogu otkriti neke od najintimnijih detalja o životu osobe - bez obzira da li ste posetili psihijatra, ili otišli na sastanak sa nekim sa kim možda izlazite. Nije u redu da se potrošači drže u neznanju kada je reč o tome kako su njihovi podaci prodaju i dele, i onda ih ostaviti u stanju da ne mogu da učine ništa", kaže za New York Times demokratski senator Ron Vajden.

S obzirom na to da se podaci dobijaju za veliki broj ljudi, kompanijama je lakše da utiču na javno mnjenje ili da manipulišu masama. Izveštaj zaključuje da nema besplatne aplikacije i da je vreme da preispitamo koliko cenimo naše podatke.