Evropski sud pravde presudio da je evropski zakon o prikupljanju podatka građana nelegalan

Ostale vesti, 09.04.2014, 09:03 AM

Evropski sud pravde u Luksemburgu proglasio je nevažećom (pdf) evropsku direktivu koja primorava telekomunikacijske kompanije i internet provajdere da čuvaju podatke o komunikacijama građana do dve godine. Presuda suda odnosi se na Evropsku direktivu o čuvanju podataka koja je usvojena u martu 2006. godine kao odgovor na terorističke napade u Njujorku, Madridu i Londonu.

U to vreme, zabrinutost za javnu bezbednost nadvladala je strahovanja da bi čuvanje podataka na ovaj način moglo značiti kršenje prava na privatnost građana, a su nacionalne agencije koje su bile zadužene za borbu protiv terorizma su tvrdile da je pristup ovakvim informacijama od vitalnog značaja za osujećivanje terorističkih napada.

Međutim, posle otkrića o aktivnostima američke obaveštajne agencije NSA i njenog britanskog partnera GCHQ, pravo građana na privatnost vratilo se na dnevni red evropskih zakonodavaca i sudova.

Evropski sud pravde u utorak je naložio reviziju direktive iz 2006. zbog toga što je procenio da se njom krše dva osnovna prava građana - poštovanje privatnosti i zaštita privatnih podataka.

Prema oceni suda, direktiva omogućava čuvanje podataka o ličnom identitetu osobe, podatke o vremenu, mestu i učestalosti komunikacije osobe.

Zahtevom da se ti podaci čuvaju i omogućavanjem nadležnim državnim organima da pristupaju takvim podacima, evropska direktiva o čuvanju podataka na ozbiljan način dolazi u sukob sa osnovnim pravima na privatan život i zaštitu ličnih podataka, procenio je sud u Luksemburgu.

Evropski sud pravde razmatrao je direktivu na zahtev austrijskog i irskog suda koji su zatražili mišljenje vrhovnog evropskog suda o tome da li je direktiva u skladu sa Poveljom o osnovnim pravima EU.

Sud je priznao da je čuvanje podataka bilo opravdano u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma i odbrani javne bezbednosti. Ipak, procena suda je da je direktiva bila nesrazmerna i da upotreba podataka bez znanja pojedinca verovatno stvara osećaj da su životi pojedinaca predmet stalnog nadzora.

Sud je ocenio i da zakon ne pruža dovoljne garancije protiv eventualne zloupotrebe ličnih podataka, kao i da nije dovoljno jasan u pogledu osnove za zadržavanje podataka u trajanju od šest meseci a najviše do dve godine.

Iz Evropske komisije kažu da procenjuju odluku suda u Luksemburgu i da bi trebalo da postoji odgovarajuća ravnoteža između bezbednosti i osnovnih prava.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti Republike Srbije Rodoljub Šabić rekao je za Danas da bi Srbija, iako nije članica Evropske unije, na ovu odluku suda u Luksemburgu trebalo da gleda kao na izuzetno ozbiljno upozorenje.

“Podsećam da pre dve godine sporveden nadzor nad provajderima mobilne telefonije, kao i nedavno sprovedena prva faza nadzora nad operaterima interneta, ukazuju na stanje koje ne pruža ni minimalne garancije za ostvarivanje Ustavom zajamčenih sloboda i prava na tajnost komunikacije i zaštitu podataka o ličnosti”, kaže Šabić. “Srbija kao država, ne zbog odluke suda EU, već zbog poštovanja sopstvenog Ustava i prava svojih građana, mora početi da menja to stanje nabolje, bez odlaganja.”

On je naglasio da bi odluka Evropskog suda pravde mogla da predstavlja izuzetno vredan presedan i da konačno nagovesti da u sukobu između interesa bezbednosnih struktura, s jedne strane, i prava na privatnost i drugih ljudskih prava, s druge strane, klatno može da krene i na ovu drugu, pravu, vredniju stranu.