Američka NSA ugasila kontroverzni program masovnog praćenja komunikacija

Vesti, 06.03.2019, 02:00 AM

Njujork Tajms je objavio da je američka Agencija za nacionalnu bezbednost ugasila sistem koji analizira pozive i poruke američkih građana, i time praktično tiho obustavila program koji je izazvao velike rasprave o privatnosti i vladavini prava u SAD, u eri posle terorističkih napada koji su se dogodili 11. septembra 2001 godine.

Agencija mesecima nije koristila sistem, a Trampova administracija možda neće ni tražiti od Kongresa da obnovi njena zakonska ovlašćenja, koja će isteći krajem godine.

Program je pokrenula administracija predsednika Džordža Buša kao sredstvo intenzivne potrage za zaverenicima Al Kaide u nedeljama posle terorističkog napada 2001. godine, a sud ga je kasnije tajno odobrio.

Javnost je saznala za ovaj program 2013. godine od uzbunjivača Edvarda Snoudena. To otkriće je uzdrmalo javnost i doprinelo da ljudi postanu svesni toga kako vlade i privatne kompanije prikupljaju i koriste lične podatke.

Način na koji su analitičari obaveštajne službe dobijali pristup informacijama o telefonskim pozivima i porukama Amerikanaca je evoluirao, ali svrha je bila ista: pronalaženje saradnika osumnjičenih za terorizam.

Obaveštajne agencije mogu da primenjuju ovu tehniku i na podacima dobijenim na drugi način, kao što su podaci prikupljeni iz mreža u inostranstvu, gde postoji manje zakonskih ograničenja. Ali takav pristup ne bi imao iste rezultate kao sistematski pristup domaćim telefonskim razgovorima i porukama.

Kongres je obustavio i zamenio ovaj program koji je otkrio Snouden američkim Zakonom o slobodi iz 2015. godine, koji ističe u decembru. Zagovornici bezbednosti i privatnosti pripremaju se za ovaj trenutak kada bi trebalo da se odlučuje o produžavanju ili izmenama programa.

Savetnik za pitanja nacionalne bezbednosti koji je zaposlen u Kongresu, Luk Muri, govoreći za web sajt Lawfare izrazio je sumnju u vezi toga da li će ta debata uopšte biti potrebna. Govoreći o predstojećem isteku važenja Zakona o slobodi, on je otkrio da ga Trampova administracija “zapravo nije koristila proteklih šest meseci”.

On se osvrnuo na probleme koje je Agencija za nacionalnu bezbjednost obelodanila prošle godine. “Tehničke nepravilnosti” su kontaminirale bazu podataka agencije evidencijama poruka za koje agencija nije imala ovlašćenja da ih prikuplja, tako da su kasnije obrisane evidencije o stotinama miliona poziva i poruka prikupljenih od američkih telekomunikacionih kompanija.

Činjenica koja bi mogla biti objašnjenje za ukidanje ovog programa a koja je isplivala u javnost u eri posle Snoudena je da masovni nadzor nad telekomunikacijama nije pomogao da se spreči nijedan teroristički napad. Agencija je koristila metapodatke koji su otkrivali ko je koga i kada zvao ali ne i ono o čemu se razgovaralo.

Iako se program nije pokazao efikasnim u sprečavanju terorističkih napada, zvaničnici obaveštajnih službi su tvrdili da bi on možda pomogao da se otkrije zavera Al-Kaide da se primenjivao pre 11. septembra 2001.

Obamina administracija na kraju je prihvatila plan za zaustavljanje masovnog prikupljanja podataka o pozivima i porukama građana SAD, ali je sačuvala analitičke sposobnosti programa, što je rezultiralo donošenjem Zakona o slobodi 2015. godine. Prema tom zakonu, metapodaci su ostajali u rukama kompanija, a samo uz dozvolu suda, agencija je mogla doći do evidencija o pozivima i porukama osumnjičenih, kao i ljudi koji su bili u kontaktu sa njima, bez obzira na to da li su klijenti različitih telekomunikacionih kompanija. Iako su razmere prikupljanja podataka ostale ogromne, broj podataka koje je agencija prikupljala na dnevnom nivou značajno je opadao u godinama posle usvajanja pomenutog zakona.

Agencija je odbila da komentariše izveštaj Njujork Tajmsa.