ChatGPT kao terapeut: korisnici dele lične priče uprkos rizicima po privatnost

Vesti, 23.03.2026, 11:30 AM

Ljudi sve češće koriste ChatGPT i generativnu veštačku inteligenciju za duboko lične teme — od emotivnog rasterećenja do traženja saveta nalik terapiji. Interni podaci kompanije OpenAI potvrđuju ovaj trend, ali istovremeno otvaraju pitanje privatnosti, posebno u kontekstu načina na koji se podaci koriste u javnim izveštajima poput onih na stranici OpenAI Signals.

OpenAI je analizirao milione korisničkih poruka u periodu od jula 2024. do kraja 2025. godine, klasifikujući ih u tri kategorije: „pitanje“, „činjenje“ i „izražavanje“. Upravo ova treća kategorija, koja obuhvata deljenje mišljenja, osećanja i ličnih refleksija bez očekivanja konkretnog odgovora, čini značajan deo ukupne upotrebe. To ukazuje na to da korisnici sve više doživljavaju veštačku inteligenciju kao prostor za lično izražavanje, pa čak i kao poverljivog sagovornika.

Posebno se izdvajaju mlađi korisnici uzrasta od 18 do 34 godine, koji prednjače u ovakvom načinu korišćenja. Za njih, ChatGPT postaje mesto za „razmišljanje naglas“, simulaciju terapijskih razgovora ili jednostavno ventiliranje svakodnevnih misli. Istraživanja pokazuju da se ChatGPT koristi za upravljanje mentalnim zdravljem, samospoznaju, druženje, pa čak i za uvežbavanje komunikacije u stresnim situacijama. Na forumima poput Reddita, korisnici opisuju kako sa četbotovima dele „svaku sitnicu“, od donošenja odluka do šala, što vremenom može dovesti do emocionalne vezanosti i zavisnosti od AI četbotova.

Međutim, ovakav nivo otvorenosti nosi i konkretne rizike. Podrazumevana podešavanja ChatGPT-a omogućavaju OpenAI-ju da koristi korisničke unose za unapređenje modela, što znači da lične priče potencijalno mogu postati deo budućih odgovora sistema. Čak i kada korisnici isključe ovu opciju, agregirani podaci se i dalje mogu pojaviti u Signals izveštajima. Iako su ti podaci anonimizovani, oni i dalje otkrivaju obrasce ponašanja, uključujući obim i prirodu ličnih interakcija.

OpenAI prikuplja sadržaj koji korisnici unose, uključujući poruke i fajlove, kako bi pružio usluge, analizirao upotrebu i unapredio modele. Ograničen pristup tim podacima može biti omogućen i u bezbednosne ili pravne svrhe. Raniji incidenti, poput grešaka u kodu koje su otkrivale podatke o plaćanju, dodatno podsećaju da deljenje osetljivih informacija sa četbotovima nije bez rizika. Stručnjaci upozoravaju i na funkcije memorije, koje omogućavaju sistemima da vremenom formiraju detaljne profile korisnika kroz više sesija.

Dodatnu zabrinutost izaziva upravo Signals — javno dostupan uvid u trendove zasnovane na korisničkim podacima. Ovi izveštaji prikazuju, između ostalog, kako se ChatGPT koristi van poslovnog konteksta, kao i razlike u upotrebi među različitim starosnim grupama i paketima pretplate. Iako se radi o agregiranim i anonimizovanim podacima, činjenica da lični unosi doprinose javnim metrikama dodatno naglašava koliko su ovi sistemi oslonjeni na korisničke podatke.

Zaključak je jasan: ChatGPT pruža lako dostupan prostor za lično izražavanje, ali uz cenu potencijalnih rizika po privatnost. Iako može biti koristan za osnovna pitanja i svakodnevne dileme, stručnjaci naglašavaju da za terapiju i medicinske savete korisnici treba da se obraćaju kvalifikovanim profesionalcima kako bi izbegli netačne odgovore i dodatno zaštitili svoje podatke.

Korisnicima se preporučuje da provere podešavanja naloga, isključe opciju korišćenja podataka za treniranje modela i razmisle pre nego što sa četbotovima podele lične ili identifikacione informacije.