Google pristao da obriše milijarde podataka o pretraživanjima korisnika u režimu bez arhiviranja

Vesti, 02.04.2024, 13:00 PM

Google je pristao da obriše milijarde podataka o pretraživanju korisnika pošto je izgubio spor pokrenut zbog kolektivne tužbe u kojoj su tužioci tvrdili da ih je kompanija pratila bez njihovog znanja ili saglasnosti u svom Chrome pretraživaču.

U kolektivnoj tužbi, podnetoj 2020. godine, navodi se da je kompanija obmanula korisnike praćenjem njihove aktivnosti pretraživanja interneta kada su koristili „inkognito“ ili „privatni“ režim u veb pretraživačima kao što je Chrome.

Krajem decembra 2023. kompanija je pristala na nagodbu koja trenutno čeka na odobrenje američkog okružnog suda.

Prema nagodbi, veliki deo podataka privatnog pretraživanja biće izbrisan u celini, „uključujući milijarde podataka na nivou događaja koji odražavaju aktivnosti privatnog pretraživanja tužitelja.“

Google je takođe obavezan da izbriše informacije koje omogućavaju identifikaciju podataka privatnog pretraživanja redigovanjem podataka kao što su IP adrese, uopštavanjem User-Agent stringova i uklanjanjem detaljnih URL-ova određenog veb sajta.

Google će morati da izbriše polje zaglavlja X-Client-Data, koje obuhvata „stanje instalacije samog Chromea, a koje je dovoljno jedinstveno da identifikuje određene korisnike Chromea.

Drugi uslovi poravnanja zahtevaju od Googlea da blokira kolačiće treće strane u Chromeovom Incognito Mode-u na pet godina, podešavanje koje je kompanija već primenila za sve korisnike. Google je najavio planove da ukloni kolačiće za praćenje podrazumevano do kraja godine.

Kompanija je ažurirala tekst režima bez arhiviranja u januaru 2024. kako bi razjasnila da ovo podešavanje neće promeniti „kako veb sajtovi koje posećujete prikupljaju podatke i servise koje koriste, uključujući Google“.

U tužbi su navedena priznanja zaposlenih u Googleu koji su okarakterisali režim anonimnog pregledanja pretraživača kao „zbunjujući zbrku“ i „obmanu“, navodeći da postoji „problem profesionalne etike i elementarne iskrenosti“.

Ona je ogolila internu komunikaciju rukovodioca koji su govorili da se anonimni režim ne sme nazivati „privatnim“ jer može da „pogorša poznate zablude“.