Kako je privatnost na internetu postala oksimoron

Vesti, 13.09.2011, 11:04 AM

U danima kada SAD obeležavaju desetogodišnjicu napada na Svetski trgovnksi centar a političari, naučni radnici i drugi ponavljaju parole i fraze o nužnosti žrtava koj moraju podneti Amerikanci u ime bezbednosti i zaštite, Denis Fišer, kolunista Threatpost-a, osvnuo se na istoriju privatnosti podataka a mi vam prenosimo najzanimljivije delove članka koji objavljuje Treatpost.

Pre 150 godina većina ljudi je živela u malim gradovima i selima, okružena svojim familijama i komšijama koji su kao i oni sami živeli generacijama u istom području. Svi su se poznavali a većina ljudi je je tokom svog života otputovala najdalje nekoliko kilometara daleko od svoje kuće. Jedina privatnost koja se mogla očekivati bila je ona unutar sopstvenog doma, kada se zatvore vrata i spuste zastori. Sve ostalo se smatralo javnim.

Dramatične promene su usledile tokom devetnaestog i dvadesetog veka kada su ljudi, sa pojavom železničkog prevoza a kasnije i masovnom proizvodnjom automobila koji su bili pristupačni, počeli više da se kreću. Ljudi su sada imali mogućnosti da putuju gde žele, a oni kojima bi dosadilo odrastanje u sredini koja zna svaki detalj njihovog života ili oni koji su želeli da ostave loše uspomene iza sebe, mogli su da se odsele i započnu novi život.

Sa napretkom tehnologije, nastavile su se promene. U vreme kada je svako bio udaljen samo jedan telefonski poziv privatnost se definisala na novi način, kao pravo da vas ostave na miru.

A onda nam se dogodio internet.

Odjednom, ne samo da se do svakog na planeti moglo relativno lako doći, već ste o svakom mogli da saznate skoro sve što ste želeli. Želite da saznate kako je vaš školski drug završio? Potražite ga preko pretraživača Alta Vista. Tamo ćete naći njegovu kućnu adresu, možda čak i telefonski broj i ime njegovog poslodavca. Tražite informacije o čudnom čvoriću na svom vratu? Guglate. Proveravate imate li simtome koji bi govorili u prilog limfomu? Sve je tu, na samo par klikova daleko. Ima besplatnih email servisa, besplatnih video sadržaja, besplatne muzike, velikih popusta za sve što biste želeli da kupite, sajtova koji će prikupljati i sistematzovati podatke o vama, aplikacija za mobilne telefone koje vam ukazuju na restorane u blizini ili knjižare. Sve izgleda divno.

Postoji samo jedna zamka: svaka vaša aktivnost na internetu, sa pojavom aplikacija koje vas mogu locirati u stvarnom životu, se prati. Svi ovi besplatni servisi i roba sa popustom i odlične aplikacije su samo načini za dostavu reklama uz dodatak mehanizama za praćenje korisnika.

Za slučaj da do sada niste shvatili - vi ste samo roba.

Svi ti brižljivo prikupljani podaci u milionima baza podataka razasutih po internetu koje trgovci, kompanije koje se bave zdravstvenim osiguranjem, vladine agencije i oglašivačke mreže pokušavaju da iskopaju na internetu, služe da bi vam se isporučili proizvodi za koje ni sami ne znate da ste ih ikada želeli. I naravno, za ovim podacima se traga ne samo za račun kompanija i organizacija koje ih kasnije imaju u vlasništvu, već i hakeri tragaju za njima kako bih ih prepakovane prodavali ili koristili za fišing napade ili u drugim svojim aktivnostima.

Revolucija podataka bila je san za hakere. Aktuelna generacija agregatora i skladišta podataka brzopleto grabi terabajte podataka ali se pri tom vrlo malo razmišlja o bezbednosti tih informacija. Bezbednost je kompleksna i veoma skupa, a organizacije znaju da upad u baze podataka može biti neprijatan ali kratkotrajan incident.

Događaji su pokazali da potrošači imaju relativno kratko pamćenje o ovim događajima, a veoma mali broj njih je imao neku dugoročnu štetu u poslu kojim se bavi. Izostale su i kazne i značajnije sankcije koje smo mogli očekivati od regulatornih tela i zakonodavaca. Tako oni koji se bave prikupljanjem i prodajom bilo kakvih podataka do kojih dođu nemaju potrebe da brinu o konsekvencama kojih možda nikada neće biti.

Tokom cele istorije čovečanstva, svako od nas imao je skoro potpunu kontrolu nad onim što drugi znaju o nama. Promene koje su se dogodile tokom poslednjih desetak godina su izmenile to zauvek, i to ne uvek zarad opšte dobrobiti.