Koliko nas košta sajber-kriminal?

Vesti, 22.02.2011, 16:39 PM

Prema istraživanju Kaspersky Laboratorije, sajber-kriminal godišnje uzme u proseku iz novčanika svakog internet korisnika oko 500 dolara.

Stručnjaci Kaspersky Laboratorije došli su do ove sume samo na osnovu zarade koju sajber-kriminal ostvaruje na malim prevarama, Skype nalozima i internet igrama na sreću.

Iako se čini da su ovakve vrste prevara suviše brutalne i očigledne, toliko da niko ne može biti uhvaćen u takvu zamku, činjenica da su one još uvek u sajber-prostoru ukazuje na to da one ipak imaju uspeha.

Što više vremena provodimo na internetu, postajući zavisni od društvenih mreža i virtuelnih igara, sve smo ranjiviji a to ne znači samo gubitak vremena koje bismo mogli provesti na drugačiji način umesto ispred ekrana.

U virtuelnom svetu, vrednosti su drugačije nego u realnom životu, pa je tako krađa nečijih ličnih podataka manje na ceni od mogućnosti pristupa nečijem alteregu u igrici kakva je World of Warcraft, čije se hakovanje može unovčiti za čak 150-160 dolara. Sa druge strane, cena skeniranog pasoša potrebnog da bi se pristupilo dokumentima korisnika iznosi svega 25 dolara u zemlji kakva je Rusija, dok podaci o bankovnoj kartici mogu da se nađu za 10 dolara a podaci potrebni za pristup nalogu na društvenoj mreži za svega pet dolara.

Iako ove sume izgledaju beznačajno, s obzirom na učestalost prevara i broj korisnika na godišnjem nivou to bivaju značajne sume novca.

Relativno noviji vid prevare pogađa mobilne pretplatnike čiji su računi su na meti Trojanaca koji šalju SMS poruke na brojeve premijum servisa koji imaju posebnu tarifu, što u proseku košta između 30 i 45 dolara.

Popularni servis za čet - Skype, takođe je zlatni rudnik visokotehnološkog kriminala. Naime, ukradeni podaci Skype naloga mogu se prodati za 20 dolara, nakon čega se mogu preprodavati za oko 5 dolara po nalogu.

I dalje su popularne prevare sa lažnim obaveštenjima navodnim dobitnicima od koji se zahteva da pošalju 30 dolara kako bi dobili šansu da osvoje automobil ili neku drugu vrednu nagradu. Problem je u tome što nagrade naravno nema.

Ostale popularne prevare su suptilnije. Primera radi, takav vid prevare je ponuda besplatnog antivirusa koji potom uklanja svaki oblik zaštite sa računara korisnika i omogućava hakeru pristup zaraženom računaru i korisnim kontakt podacima koji se nalaze na njemu. Kako bi se uklonila nastala šteta ili dekodirao računar koji je zbog ovakve prevare postao neupotrebljiv, prevareni korisnik će možda morati da plati oko 100 dolara za takvu uslugu i to onima koji su ga i prevarili.