NSA i GCHQ špijunirale i gejmere u World of Warcraft i Second Life

Vesti, 10.12.2013, 06:07 AM

Američka Agencija za nacionalnu bezbednost NSA i njen britanski ekvivalent GCHQ ubacivale su svoje agente u World of Warcraft, Second Life i Microsoft-ovu Xbox Live mrežu, objavio je britanski Gardijan pozivajući se na dokument iz 2008. godine koji je procureo u javnost zahvaljujući bivšem službeniku NSA Edvardu Snoudenu. Šest meseci pošto je zapčelo objavljivanje poverljivih dokumenata NSA, ovo poslednje otkriće da je NSA infiltrirala svoje agente u gejmersku zajednicu došlo je kao šlag na tortu.

Mnogima će možda ovo biti smešno, ali za NSA plan o špijuniranju gejmera uopšte nije bio sulud.

U dokumentu koji nosi naziv “Exploiting Terrorist Use of Games & Virtual Environments” (pdf) analitičari agencije upozorili su na opasnosti ostavljanja gejmerskih online mreža bez nadzora. Online igre su veliki biznis sa desetinama miliona korisnika širom sveta. Ono čega se agencija pribojavala je da se među gejmerima nalaze i teroristi koji koriste mogućnosti slanja prvatnih poruka i razgovora koje im nudi većina online igara i servisa. Teoristi koji strahuju da se njihova telefonska ili email komunikacija prati, mogu komunicirati i na druge načine, a jedan od njih uključuje korišćenje potencijala online igara.

Kako piše Gardijan, NSA je razvila kapacitete za masovno prikupljanje podataka iz Microsoft-ove Xbox Live mreže, a agencija je takođe ubacivala svoje agente u online igre kao što je World of Warcraft pokušavajući da regrutuje doušnike iz redova gejmera.

Ubačenih agenata, među kojima je bilo i agenata CIA i FBI, je bilo toliko mnogo da je morala da se oformi posebna grupa sa zadatkom da koordiniše delovanje ubačenih agenata kako ne bi špijunirali i ometali jedni druge.

Analitičari agencije koji su smatrali da su igre prilika za NSA, nisu lako ubedili šefove u NSA da bi trebalo nadzirati Xbox Live, Second Life i World of Warcraft, jer su njihovi nadređeni mislili da zaposleni samo traže izgovor za igranje igrica tokom radnog vremena.

Na osnovu dokumenta do koga je došao Gardijan ne može se zaključiti da li je ovaj nadzor NSA rezultirao otkrivanjem planova terorista. Nema dokaza ni da su terorističke grupe koristile virtuelne zajednice za komunikaciju na način za za koji je NSA pretpostavila da se to dešava. Ipak, sa pravim pristupom, igre su mogle biti odličan izvor podataka. One su mogle biti iskorišćene izgrađivanje slika o korisnicima online mreža, na osnovu njihovih kontakata iintreakcija.

NSA je želela da ima uvid u komunikaciju gejmera a kao razlog u dokumentu se navodi da igre pružaju mogućnost anonimne komunikacije.

Otkriće da su NSA i GCHQ špijunirali gejmere proizvelo je pojačanu zabrinutost za bezbednost i privatnost korisnika online igara i servisa. Nije jasno ni kako je NSA pretpostavljala da ne nadzire nevine ljude već samo teroriste.

Ali nisu uvek bili u pitanju korisne informacije o teroristima. Tako je na primer britanska agencija GCHQ, posle gašenja jednog web sajta na kome se trgovalo ukradenim kreditnim karticama, uspela da otkrije i stupi u u kontakt sa prevarantima koji su svoj posao preselili na Second Life.

Nejasno je i da li su kompanije u čijem su vlasništvu ovi online servisi i igre znali za špijuniranje svojih korisnika. Proizvođač World of Warcraft kompanija Blizzard Entertainment rekao je Gardijanu da nijedna obaveštajna agencija nikada nije kontaktirala kompaniju i da Blizzard nikada nije dao NSA i GCHQ dozvolu za praćenje korisnika. Microsoft i Linden Labs koji je proizvođač Second Life odbili su da daju komentar.

I u NSA su bili bez komentara. Portparol GCHQ koji nije ni potvrdio niti demantovao ova otkrića izjavio je da agencija delovala isključivo u skladu sa zakonima, i da su aktivnosti agencije bile dozvoljene, neophodne i srazmerne, kao i da je nad agencijom vršen rigorozni nadzor nadležnih.