Način na koji hodamo bi mogao biti najbolje biometrijsko rešenje za autentifikaciju

Vesti, 05.06.2017, 08:00 AM

Hod ili pokreti nogu i tela u hodu mogu biti veoma pouzdan metod provere identiteta za offline sigurnosne sisteme.

Tehnologiju za sprovođenje takvog sistema autentifikacije trenutno razvija CData61 tim australijske agencije za naučna i industrijska istraživanja (CSIRO).

Tehnologija koristi akcelerometre koji snimaju način i brzinu kretanja čoveka.

Ovo nije prvi pokušaj da se razviju sistemi za autentifikaciju bazirani na načinu hoda. Prvi takakv pokušaj desio se 2004. godine, ali sve od tada razvijene metode imale su jedan važan nedostatak - veliku potrošnju energije, što smanjuje trajanje baterije uređaja za autentifikaciju.

Istraživanje australijske agencije je fokusirano na kombinovanje biometrije bazirane na hodu sa novom tehnikom nazvanom KEH (prikupljanje kinetičke energije).

KEH sistem prevodi kretanje čoveka u električnu energiju i produžava trajanje baterije za autentifikikacioni uređaj ili senzor koji korisnici moraju nositi na svom telu.

Istraživači kažu da testovi ovog novog "Gait-KEH" sistema pokazuju da je preciznost sistema 95% i da je potrošnja energije smanjena za 78%.

Testovi sa 20 korisnika pokazuju da je sistem tačan i u unutrašnjoj i u spoljašnjoj sredini, na tepihu, asfaltu i na travi. Osim toga, kada je od korisnika traženo da imitiraju hod druge osobe, sistem je detektovao 87% prevaranata.

Ovakav sistem neprestano uči i prilagođava se promenama, i to je jedna od njegovih prednosti. Ako osoba menja način na koji hoda tokom dužeg vremenskog perioda, sistem detektuje ove promene i usvaja ih.

Druga prednost je to što sa usavršavanjem sistema, sve je teže njegovo hakovanje. Biometrijska rešenja kao što je skeniranje dužice, otisak prsta i prepoznavanje lica mogu biti prevareni, ponekad vrlo jednostavno, recimo pomeranjem slike ispred senzora. Zbog količine podataka koje sistem baziran na pokretima prikuplja, i finih pokreta koji su karakteristični za hod svakog čoveka, ovaj sistem je teže prevariti.

Istraživači tvrde da se ovaj sistem može koristiti odmah, kao način autentifikacije u zdravstvenim sistemima. Sa razvojem sistema, on bi mogao da se primenjuje i u drugim oblastima, odbrani, finansijama itd. Senzori bi mogli biti postavljeni u bedževima zaposlenih koji se kreću u i oko objekata kompanija.

Ovakva neprestana provera identiteta koju nudi ovaj sistem ne može se porediti sa skenerima za prepoznavanje lica zbog toga što ovi drugi nemaju uvek dobru pokrivenost, zbog "slepih tačaka" u pokrivenosti ili zbog objekata koji pokrivaju lice.

Uljez može prevariti sistem na kratkom rastojanju, ali njegov hod će ga na kraju odati.

Više o ovom istraživanju možete naći u dokumentu (pdf) koji je objavio CSIRO.