Narodna banka Srbije: ''Nije bilo nikakvog ''sajber napada''

Vesti, 26.05.2017, 10:30 AM

Narodna banka Srbije nije pretrpela nikakav "sajber-napad" i njen IKT sistem funkcioniše nesmetano i bez ikakvih poteškoća i nije bio ni u jednom trenutku ugrožen, rečeno je juče Tanjugu u centralnoj banci Srbije.

Ipak, u NBS su potvrdili Blicu da je bilo pokušaja krivičnog dela.

Povodom informacije koju su objavili pojedini mediji da je NBS bila žrtva "sajber-prevare" u kojoj je oštećena za 175.500 evra, iz centralne banke kažu da je "određenim aktivnostima došlo do pokušaja da se izvršenjem krivičnih dela nanese materijalna šteta Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca u Topčideru, koji posluje u sklopu NBS, a povodom plaćanja po osnovu faktura inodobavljaču". Iz centralne banke Srbije ističu da su nadležne organe blagovremeno obavestili o ovom pokušaju prevare.

"Navedeni slučaj ne treba dovoditi ni u kakvu vezu s nedavnim globalnim sajber napadom koji je pogodio više desetina država i na desetine hiljada računara u javnom sektoru tih država", navodi NBS.

Iz NBS poručuju da u ovom trenutku nisu u stanju da pruže bliže informacije u cilju neometanog vođenja istrage.

Prema pisanju medija, Narodna banka Srbije je navodno nedavno otkrila prevaru u kojoj je oštećena za 175.500 evra. Prevara je izvedena korišćenjem lažnog email naloga i falsifikovanih isprava. Centralna banka je ovaj slučaj prijavila tužilaštvu, posle čega je odmah pokrenuta istraga u koju su se uključili Ministarstvo unutrašnjih poslova, Uprava za sprečavanje pranja novca i Interpol.

Sagovornik Blica upućen u slučaj kaže da se prevara dogodila 26. aprila i da je za prevaru korišćena modifikovana elektronska adresa.

"26. aprila Narodna banka Srbije je dobila nove instrukcije za plaćanje. Naime, umesto sa adrese koja se završava sa @opsecsecurity.com, NBS je stigao mejl u kome je izmenjeno jedno slovo. U njemu je navedeno da NBS obavi plaćanje hologramske folije preko računa u poljskoj Bank BGZ BNP Paribas SA, a na račun kompanije „OpSec Security Limited“, navodi izvor Blica.

Hologramsku foliju, inače, naručuje Zavod za izradu novčanica i kovanog novca koji posluje u okviru centralne banke. Ova folija se koristi za stavljanje specifične hologramske zaštite na novčanice, lične karte, pasoše i slične dokumente.

Prema rečima sagovornika Blica, u ovaj slučaj uključen je i Interpol koji pokušava da zamrzne novčana sredstva koja je NBS uplatila na lažni račun, dok banka čini sve da ih vrati, a srpski istražni organi intenzivno rade na identifikaciji prevaranata.