Nemački poverenik za zaštitu podataka pozvao korisnike WhatsApp-a da pređu na bezbedniji servis

Vesti, 21.02.2014, 07:51 AM

Nemački poverenik za zaštitu podataka preporučio je korisnicima WhatsApp-a da pronađu bezbedniju alternativu sada kada je Facebook kupio ovaj servis.

Facebook je u sredu najavio da planira da kupi WhatsApp, popularni servis za razmenu poruka koji trenutno ima oko 450 miliona korisnika mesečno, a kompanija će za vlasništvo nad popularnim servisom morati da izdvoji 19 milijardi dolara, od čega 4 milijarde dolara u gotovini i 12 milijardi u deonicama, ali i dodatne 3 milijarde dolara kao garanciju zaposlenima da neće biti otpušteni narednih nekoliko godina.

Prodaja servisa preko kojeg korisnici smart telefona mogu da šalju tekstualne i glasovne poruke, fotografije i video snimke mogla bi da pokrene važna pitanja o zaštiti podataka s obzirom da će lični podaci korisnika verovatno biti povezani sa Facebook podacima, smatra nemački poverenik za zaštitu podataka Tilo Wajhert.

Povezivanje komunikacijskih metapodataka i sadržaja oba servisa može biti iskorišćeno za profilisanje i za potrebe oglašavanja.

Iz Facebook-a nisu želeli da komentarišu poziv nemačkog poverenika već su samo ponovili da će Facebook i WhatsApp, kako je već najavljeno, nastaviti da posluju nezavisno i da se za korisnike ništa neće promeniti.

WhatsApp u svojoj politici privatnosti navodi da neće prodavati ili deliti lične podatke korisnika, kao što su brojevi telefona, sa drugim kompanijama za komercijalnu ili marketinšku upotrebu, a bez pristanka korisnika. Ipak, politika servisa omogućava deljenje podataka sa drugim pružaocima usluga “u meri u kojoj je to razumno i neophodno za rad, poboljšanje i održavanje WhatsApp servisa”.

WhatsApp se u svojoj politici privatnosti obavezao da neće koristiti podatke korisnika za komercijalne ili marketinške poruke, osim kao deo posebnog programa ili funkcije za koju će korisnici moći da odluče da li će je koristiti ili ne.

WhatsApp u politici servisa navodi da može koristiti podatke korisnika za poboljšanje kvaliteta i dizajna sajta i servisa kao i za razvoj novih funkcija, promocija, funkcionalnosti i usluga, i to skladištenjem, praćenjem i analiziranjem korisničkih podešavanja i trendova.

Pored mogućih problema zbog profilisanja, nemački poverenik za zaštitu podataka ističe i da su sedišta obe kompanije u SAD, gde zakoni o zaštiti podataka nisu strogi kao evropski zakoni. On je dodao da ovi servisi odbijaju da se povinuju evropskim i nemačkim zahtevima za zaštitu podataka.

Nemačke institucije za zaštitu podataka i organizacije potrošača godinama su u sporu sa Facebook-om. Nemci zahtevaju od Facebook-a da se pridržava nemačkih zakona što je američka kompanija pokušavala da izbegne tvrdnjom da se nemački zakon ne odnosi na Facebook jer je njeno evropsko sedište u Irskoj. Do sada je taj spor nerešen - jedan apelacioni sud je presudio u korist Facebook-a, dok je drugi apelacioni sud nedavno doneo presudu po kojoj Facebook treba da posluje u skladu sa nemačkim zakonom.

Wajhert smatra da ovo nije jedini problem. WhatsApp je, prema njegovim rečima, nebezbedan način komunikacije i platforma koja je imala veoma ozbiljne probleme u vezi bezbednosti i privatnosti.

WhatsApp je, na primer, imao veliki propust u implementaciji kriptografije koji je mogao omogućiti napadačima da dešifruju presretnute poruke. Kompanija nikada nije bila transparentna u pogledu toga kako rešava takve bezbednosne probleme.

Sa druge strane, WhatsApp do sada nije u velikoj meri koristio korisničke podatke u komercijalne svrhe, ali prema Vajhertu, nema sumnje da će Facebook staviti tačku na to.

Zbog toga, korisnici WhatsApp-a treba da pređu na servise kojima mogu verovati, bar kad je reč o komunikaciji koja im nešto znači, kaže Vajhert.

On je preporučio nemačkim građanima da počnu da koriste nemačke ili evropske servise koji su transparentni u vezi svoje bezbednosti i koji podležu efikasnom režimu zaštite podataka.

To je slučaj sa švajcarskim servisima Threema i myEnigma, koji podležu švajcarskom federalnom zakonu o zaštiti podataka, kaže Vajhert u čijoj se kancelariji koristi Threema. Ipak, on se delimično ogradio od konkretne preporuke jer njegovi zaposleni još uvek nisu imali mogućnost da pregledaju izvorni kod servisa i tako potvrde njegovu bezbednost.

I Threema i myEnigma koriste end-to-end enkripciju i a na sajtovima ovih servisa se tvrdi da ne postoji mogućnost dešifrovanja poruka ako ih vlasti primoraju na to jer oni ne znaju privatne ključeve korisnika.