Osam od deset Evropljana želi da trajno izbriše stare objave na svojim profilima na društvenim mrežama

Vesti, 02.02.2022, 08:00 AM

Osam od deset Evropljana (82%) bi želelo da trajno izbriše nešto što je objavljeno na njihovim profilima na društvenim mrežama, a najskloniji tome su postmilenijalci (86%), u poređenju sa samo 75% starijih od 35 godina, pokazala je studija koju je objavila kompanija Kaspersky.

Prema mišljenju 38% ispitanika, objave koje se smatraju ponižavajućim za osobe sa invaliditetom su potencijalno najštetnije za nečije šanse za zapošljavanje ili veze. Svaki treći Evropljanin (34%) je takođe rekao da bi deljenje objava protiv vakcinacije protiv Covid-19 ili korišćenje anti-trans jezika (32%) moglo uticati na karijeru.

Skoro polovina rukovodilaca priznala je da je proučavala onlajn profile svojih kolega kada su se pridružili kompaniji i pronašla stvari na osnovu kojih su ih procenili, dok je preko 40% ispitanika reklo da poznaje i nekoga kome je posao ili karijera bio ugrožen zbog stare objave na društvenim mrežama.

Međutim, skoro trećina ljudi nikada nije pregledala ili izbrisala svoje stare objave na društvenim mrežama.
Prema podacima kompanije Kaspersky, ukupno 42% ispitanika kaže da ih njihovi profili na društvenim mrežama ne predstavljaju na pravi način, a 48% kaže da bi drugi mogli steći loš utisak o njima iz njihove istorije pretraživanja interneta.

Istovremeno, većina (81%) mladih između 16 i 21 godine pogrešno veruje da ima potpunu kontrolu da trajno izbrišu nešto iz svog onlajn života.

Milioni ljudi koji umru ostavljaju za sobom profile na društvenim mrežama i određenu istoriju pretraživanja interneta. U ovom kontekstu, istraživanje je identifikovalo zabrinjavajući nedostatak svesti skoro trećine (30%) korisnika koji nisu razmišljali o tome šta će biti sa njihovim digitalnim otiskom kada umru, a skoro petina (19%) pogrešno pretpostavlja da će svi njihovi nalozi na društvenim mrežama posle smrti biti automatski i trajno izbrisani.

Rezultati su takođe otkrili da 37% ispitanika kaže da bi bili spremni da pristupe profilu na društvenoj mreži preminulog roditelja ako im je ostavio podatke za prijavu u testamentu. Međutim, to nije bio slučaj kada su ispitanici upitani da li bi sami ostavili ove podatke u takvom dokumentu. Podjednako visok procenat ispitanika se oseća neprijatno kada razmišlja o mogućnosti da podatke za prijavu na nalog ostave u testamentu.

„Podaci nas prate gde god da krenemo, postaju deo nas samih i ostaju sa nama tokom celog života. Često ono što kažemo danas neće važiti sutra“, kaže Dejvid Em, glavni istraživač bezbednosti u timu za globalno istraživanje i analizu u kompaniji Kaspersky. „Moramo bolje razumeti uticaj podataka koje delimo tokom vremena i kako oni mogu da promene naše živote već sledećeg dana. Ono što je najvažnije, moramo prepoznati da li i u kojoj meri možemo trajno izbrisati naš stari digitalni identitet koji više ne odražava naše vrednosti."

Studija je anketirala više od 8.500 korisnika interneta starijih od 16 godina u 11 zemalja.