Rekordno curenje podataka: procurili podaci korisnika LinkedIna, Twittera, Dropboxa, Telegrama i brojnih drugih kompanija

Vesti, 25.01.2024, 08:12 AM

Istraživači bezbednosti iz Security Discoveryja i CyberNewsa upozorili su da je otkrivena baza podataka sa najmanje 26 milijardi procurelih podataka. Supermasivno curenje podataka, ili „majka svih sigurnosnih proboja“, kako ga istraživači nazivaju, verovatno je najveće ikada otkriveno.

Prema rečima istraživača, novootkrivena baza procurelih podataka je veličine 12 terabajta. Ona uključuje zapise iz hiljada ponovo indeksiranih curenja podataka, hakerskih napada i privatno prodatih baza podataka.

Istraživački tim smatra da su bazu podataka od 26 milijardi zapisa objavili hakeri ili kriminalci koji trguju podacima ili neko treći ko ima interes od čuvanja ovako velike količine podataka.

Malo je verovatno da će vlasnik sajta na kome su objavljeni podaci ikada biti identifikovan.

Ovi podaci mogu se iskoristiti za širok spektar napada, uključujući krađu identiteta, fišing, ciljane sajber napade i neovlašćeni pristup ličnim i osetljivim nalozima, kažu istraživači.

U ovoj bazi podataka su podaci kineskih aplikacije Tencent i Weibo, ali i podaci korisnika platformi kao što su Twitter, Dropbox, LinkedIn, Adobe, Canva, Deezer, AdultFriendFinder, MyFitnessPal i Telegram.

Među podacima su i podaci brojnih vladinih organizacija u SAD, Brazilu, Nemačkoj, Filipinima, Turskoj i drugim zemljama.

Ako je nešto u ovome dobra vest, to je da se čini da malo od ovih podataka su novi podaci. Ovo je više slučaj sakupljenih podataka iz hiljada ranijih incidenata i curenja podataka. Takođe, u ovoj bazi podataka nesumnjivo postoji veliki broj duplih podataka. Međutim, činjenica da su tu kombinacije korisničkih imena i lozinki je razlog za zabrinutost tako da porast broja napada u narednim nedeljima ne bi bio iznenađenje.

„Nikada ne treba da potcenjujemo šta sajber kriminalci mogu da postignu sa tako ograničenim informacijama“, kaže Džejk Mur, savetnik za globalnu sajber bezbednost u ESET-u. „Žrtve moraju da budu svesne posledica ukradenih lozinki i da kao odgovor naprave neophodna bezbednosna ažuriranja“, kaže Mur. „To uključuje promenu lozinki, oprez sa fišing emailovima i zaštitu svih naloga dvofaktorskom autentifikacijom, bez obzira da li su pogođeni ili ne.”

Ako želite da proverite da li su vaši podaci među procurelim, možete iskoristiti besplatni alat CyberNewsa. Takođe u istu svrhu možete da koristite besplatni servis Have I been pwned?

Foto: FlyD / Unsplash