Šta nam donosi 2012.

Vesti, 29.12.2011, 09:12 AM

Šta nam donosi 2012. godina ovog trenutka niko sa sigurnošću ne može da predvidi. Iskustvo poslednjih nekoliko godina pokazuje da kada je reč o kompjuterskoj bezbednosti jedino što treba očekivati su iznenađenja.

U protekloj godini bili smo svedoci pojave hakerskih grupa Anonimni, Lulzsec i TeaMp0isoN. Te grupe su se upustile u rat protiv korporativne Amerike, napadajući male firme kao što je HBGary ali i velike korporacije kao što se Sony. Kako se godina bližila kraju motivi ovih grupa za napade su primetno evoluirali od početnog hakovanja radi zabave ili podsmevanja napadnutim kompanijama, institucijama i organizacijama da bi kasniji napadi bili svojevrsna podrška političkim pokretima kao što je Okupirajmo Vol Strit, a hakeri koristili svoje veštine kako bi dali materijalnu i virtuelnu podršku protestima u različitim gradovima.

Problem koji korisnici imaju sa Facebook-om kada je u pitanju odnos najveće svetske društvene mreže prema privatnim podacima svojih članova star je koliko i sam veb sajt. Postoje dobri razlozi za verovanje da će 2012. godina biti prekretnica za mrežu sa najbržim rastom. Ako ni zbog čega drugog onda zbog činjenice da je pred kompanijom inicijalna javna ponuda deonica verovatno pre kraja sledeće godine, a procena je da 800 miliona njenih korisnika na tržištu vrede više od 100 milijardi dolara. Zbog toga je Facebook pod pritiskom koji je veći nego ikad da ostavri prihod od svoje baze koja uključuje podatke 800 miliona njegovih korisnika. Tako je Facebook prinuđen da balansira između mogućnosti da se ostvari ogroman prihod od korisnika i njihovih prigovora zbog ozbiljnog narušavanja privatnosti. Stručnjaci za bezbednost već dugo vremena unazad optužuju kompaniju da je više nego voljna da poveća obim deljenja podataka bez uzmanja u obzir potreba korisnika za bezbednošću i kontrolom nad svojim podacima.

Falsifikovani hardver nije novina, ali bi 2012. godine, sa novim otkrićima kontaminacije globalnog lanca snabdevanja hardverskim i softverskim komponentama sumnjivog porekla i mogućih loših namera, ova pojava mogla da evoluira od sporadičnih incidenata u ozbiljan problem. Vlasti, vojne snage i kompanije u SAD, evropskim ali i drugim državama mogle bi biti ozbiljno zabrinute zbog ovog problema jer kupovina opreme koja sadrži komponente sumnjivog porekla mogla bi obezbediti napadačima pristup važnim mrežama ili sistemima ili biti izvor poverljivih informacija koje bi tako otišle u ruke strane koja je neprijateljski raspoložena prema pogođenoj instituciji, organizaciji ili kompaniji.

Google-ov operativni sistem za mobilne telefone Android beleži vrtoglav rast, što je dobra vest za Google jer je Android uvek bio razmatran kao potencijalni ubica Apple-ovog iPhone-a. Ali događaji prethodne godine jasno pokazuju da će kompanija biti primorana da učini nešto u vezi činjenice da su i njen operativni sistem za mobilne uređaje i Android market postali omiljena meta autora zlonamernog softvera kojima je cilj kompromitovanje mobillnih uređaja.

Nekadašnja hladnoratovska trka u naoružanju zamenjena je trkom u razvoju malware-a koji sponzorišu države. Slučaj kompjuterskog crva Stuxnet pokazuje da ćemo 2012. godine možda biti svedoci brojnih drugih čarki koje uključuju zlonamerni softver iza kojeg stoje države neprijateljski raspoložene prema SAD i drugim zapadnim zemljama sa ciljem infekcije i uništenja infrastrukture počev od električne energije preko telekomunikacija do ugrožavanja vodnih resursa.