Sudski dokumenti otkrivaju: Googleovi zaposleni priznali da Google namerno sakriva podešavanja privatnosti od korisnika

Vesti, 01.06.2021, 11:00 AM

Američka savezna država Arizona tužila je prošle godine Google zbog ilegalnog prikupljanja podataka o lokaciji korisnika Androida, čak i kada bi odbili navedeno prikupljanje podataka. Prema nedavno objavljenim dokazima i svedočenjima zaposlenih u Googleu, kompanija je namerno otežala, a u nekim slučajevima i onemogućila korisnicima da pronađu ili razumeju opcije za isključivanje praćenja lokacije. Pored toga, dokazi ukazuju da je Google nastavio da prikuplja podatke o lokaciji na druge načine, povezujući ih sa korisnicima kako bi postigao isti nivo tačnosti.

Nedavno otpečaćeni dokumenti o kojima izveštava Business Insider, opisuju namerno nepoštovanje privatnosti korisnika u timu Google Maps. Naročito eklatantan primer je to što je Google redizajnirao svoj meni podešavanja kako bi se kontrole privatnosti teže pronašle. Dokazi u koje je Business Insider imao uvid pokazuju da je Google kao problem video to što previše ljudi zapravo koristi te opcije privatnosti. Zato je za kompaniju njihovo skrivanje bilo rešenje tog problema.

Korišćenjem kombinacije podataka prikupljenih iz osnovne upotrebe Android telefona, pristupa Googleovim aplikacijama, poput Google mapa, pa čak i iz nezavisnih aplikacija koje neprestano dele informacije sa Googleom, kompanija je mogla, a možda još uvek može, da stvori interne profile korisnika koji identifikuju uobičajene ključne lokacije, poput domova i radnih mesta. Najmanje jedan Googleov viši menadžer proizvoda tvrdio je da ne zna kako različita podešavanja privatnosti za koja je Google dozvolio korisnicima da ih menjaju zapravo utiču jedna na druge, a potpredsednik Mapa je istražiteljima rekao da jedini način na koji korisnik može biti siguran da su njegove lokacije privatne je da namerno laže o njima, ručno postavljajući ta mesta na druge, različite lokacije.

U dokumentima su navedeni načini na koje je Google vršio procenu lokacije korisnika, čak i kada bi se korisnik isključio iz direktnog prikupljanja podataka. Interni slajd iz 2014. opisuje situaciju u kojoj je Google znao da su dva korisnika u istoj kući i ekstrapolirao njihove kućne adrese na osnovu Google mapa i upotrebe Wi-Fi-ja, iako su obojica izričito isključili praćenje lokacije, bilo u glavnom Android meniju za podešavanja ili putem Google.com poruke za praćenje na iOS-u.

Googleova želja za korisničkim podacima nije se zaustavila na sopstvenom softveru ili uređajima. Insider izveštava da je Google pritiskao LG i druge proizvođače telefona da na sličan način sakriju postavke privatnosti, čak i kada koriste svoje prilagođene verzije Androida. U sudskim dokumentima se kaže da je Google koristio „aktivno lažno predstavljanje i/ili prikrivanje, potiskivanje ili propuštanje činjenica“ kako bi sakrio te postavke od korisnika. Drugim rečima, Google je direktno lagao kako bi zadržao pristup podacima o lokaciji korisnika.

Dostupni dokumenti su i dalje gotovo u potpunosti zatamnjeni zbog tekućeg sudskog postupka u Arizoni. Ali i ono malo vidljivog ukazuje na to da je Google pokušavao da prikupi što više podataka, zaobilazeći zahteve korisnika za nepraćenje u Androidu, pojedinačnim aplikacijama i/ili na veb sajtovima, zajedno sa podacima prikupljenim iz izvora gde korisnik još uvek nije izričito podneo takav zahtev.

Googleova glad za korisničkim podacima je očigledna: proizvodi kompanije i njeni oglasi koji donose novac, zavise od tih podataka. Što je dublje i šire prikupljanje podataka, to je detaljniji i tačniji profil pojedinačnih korisnika i samim tim i relevantniji i profitabilniji oglasi koje Google prikazuje korisnicima. Ovo se proteže i na korisnikove odnose i blizinu sa drugim korisnicima, a sve to sa ciljem prodaje roba i usluga. Ovo nije nužno loše jer je ipak to mehanizam koji većini Googleovih proizvoda omogućava da budu besplatni, ali sa druge strane, jasno je koliko brzo i dramatično stvari mogu poći po zlu.