Zbog Snoudenovih otkrića izgubili smo utopiju

Vesti, 27.12.2013, 07:44 AM

2013. bila je za internet uzbudljiva godina, a nešto od onoga što se događalo tokom ove godine imaće uticaja na internet i u narednoj godini. Svoje utiske o protekloj i previđanja za narednu godinu izneo je ugledni stručnjak za kompjutersku bezbednost i šef istraživanja u finskoj kompaniji F-Secure, Mikko Hypponen.

“Web je došao pre 20-ak godina. Prvih 15 godina živeli smo u nekoj vrsti utopije gde zaista nije bilo granica, razdaljina, geografije i država. Ljude nije zanimalo gde se čuvaju njihovi podaci. Imali smo nešto što je bilo istinski globalno”, kaže Hypponen. “Kako ja vidim ono što se sada dešava je da gubimo ovu utopiju, a razlog je velika špijunaža koja se koristi protiv građana sveta. Ljudi počinju da postavljaju pitanja kao što su pitanja gde se čuvaju moji podaci, prema zakonima koje zemlje, iz koje zemlje dolazi softver. Ova pitanja niko nije postavljao pre dvadeset godina”, kaže Hypponen dodajući da će ovaj razvoj događaja dovesti do daljeg rasparčavanja interneta.

Najgori scenario koji predviđa Hypponen kao posledicu kompletnog gubitka globalnog poverenja je da internet postane niz nepovezanih ostrva zbog toga što ljudi više ne veruju stranim zemljama.

Najbolje što bi moglo da se dogodi je da Snouden nastavi da objavljuje informacije o nedelima američkih obaveštajnih agencija i da težina tih informacija nadmaši ono što je sam Snouden uradio. Optmistički scenario bi podrazumevao da Amerikanci oproste Snoudenu, da on bude dočekan kao heroj kod kuće i da se američke obaveštajne agencije vrate pod kontrolu. U tom slučaju, svi dobijaju, smatra Hypponen.

“Ljudi ne bi trebalo da budu zabrinuti, trebalo bi da budu besni”, kaže Hypponen koji smatra da je borba protiv ovakve špijunaže tehničkim sredstvima veoma teška i da ako se promene dogode, one će biti političke prirode i izazvane međunarodnim pritiskom.

Ipak, to ne znači da treba odustati od pokušaja da tehničkim merama zaštitite svoju privatnost. Hypponen savetuje korišćenje enkripcije svuda, jakih lozinki ili menadžera lozinki, i cloud servisa zemalja koje ne sprovode masovni nadzor nad građanima. Dobra “kompjuterska higijena” koju treba primenjivati da bi se zaštitili od kompjuterskog kriminala i malvera, može biti od koristi i u zaštiti od špijuniranja.

Ipak, Hypponen smatra da je Snouden svima nama učinio uslugu, bez obzira na njegove motive i da uzbunjivače kao što je on treba zaštiti jer oni upozoravaju na ono što inače nikada ne bi bilo otkriveno.

Zanimljivo je i ono što je finski stručnjak izneo kada je upitan da li veruje kompanijama kao što su Google i Facebook koje tvrde da nisu znale ništa o tajnom programu PRIZMA. On veruje da kompanije nisu dobrovoljno sarađivale sa NSA i da su ove kompanije u većini slučajeva i same žrtve svoje vlade.

Ni ljudi koji rade u NSA, prema mišljenju Hypponena, nisu zli ljudi sa zlim namerama. Njihova misija jeste obaveštajna, ali je problem u tome što su oni u ostvarivanju te misije bili spremni da odu predaleko. Tako su se izgubili, izgubili su iz vidokruga svoje prvobitne ciljeve, postali previše moćni i izvan kontrole.

2014. godina će prema Hypponenu biti i godina kada će se i obični ljudi upoznati sa kripto valutama kao što je Bitcoin, u koje su do sada bili upućeni samo geek-ovi. Godine digitalnih valuta dolaze. Kao i običan novac, i digitalna valuta može biti korišćena u dobre i loše svrhe. U narednoj godini videćemo i jedno i drugo.

Upitan o tome kakve su njegove prognoze za takozvani “duboki", skriveni web, Hypponen je rekao: “Kada je nastao web, moćnici nisu videli značaj interneta. Sada pokušavaju da ga kontrolišu koliko mogu, što znači da se ceo internet menja i da se moramo boriti za njegovu budućnost. Vidimo ljude koji žele da i dalje budu slobodni na webu kako prelaze na skriveni web, koji će vremenom takođe biti stavljen pod kontrolu. Nema sumnje da se na skrivenom webu dešavaju loše stvari, ali to ne znači da je tamo sve loše. Ljudi misle da je loše, ali to je ono što su mislili i o tradicionalnom webu.”