Oglašivači dele podatke o korisnicima interneta sa obaveštajnim agencijama

Tekstovi o zaštiti, 19.04.2024, 11:30 AM

Oglašivači dele podatke o korisnicima interneta sa obaveštajnim agencijama

Svaki klik na veb sajt, svako skrolovanje u mobilnoj aplikaciji i svaka reč koju unesete u pretragu prate desetine tehnoloških i marketing kompanija. To se ne odnosi samo na telefone i računare, već i na pametne satove, pametne televizore i zvučnike, pa čak i na automobile, upozorili su stručnjaci kompanije Kaspersky.

Ove izvore informacija ne koriste samo oglašivači koji nude usisivače ili putno osiguranje. Preko raznih posredničkih kompanija, ove podatke uzimaju i policija, obaveštajne službe i druge bezbednosne agencije. To je pokazala i najnovija istraga o platformi Patternz i „marketing“ firmi Nuviad. Ranije su slične istrage istraživale Rayzone, Near Intelligence i druge. Ove kompanije, njihove nadležnosti i njihove liste klijenata se razlikuju, ali formula je uvek ista: prikupite i sačuvajte vlasničke informacije dobijene od oglašavanja, a zatim ih preprodajte agencijama za sprovođenje zakona širom sveta.

Iza svakog prikaza banera ili reklamnog linka na internetu, krije se veoma kompleksna trgovina. Oglašivači postavljaju svoje oglase i zahteve publike na platformu na strani potražnje (DSP), koja pronalazi odgovarajuće sajtove ili aplikacije za prikazivanje takvog oglašavanja. DSP zatim učestvuje u aukciji za vrste reklama (baner, video itd.) koje će biti prikazane na ovim sajtovima i u aplikacijama. U zavisnosti od toga ko gleda oglase i koliko dobro odgovaraju zahtevima oglašivača, određeni tip oglasa može da pobedi na aukciji. Ovaj proces je poznat kao licitiranje u realnom vremenu (real-time bidding, RTB). Tokom nadmetanja, učesnici dobijaju informacije o potencijalnom potrošaču oglasa: prethodno prikupljeni podaci o pojedincu se kondenzuju u kratku opisnu karticu. U zavisnosti od platforme, sastav ovih podataka može da varira, ali prilično tipičan skup bi bio približna ili precizna lokacija potrošača, uređaj koji se koristi, verzija OS-a, kao i „demografski i psihografski atributi“ - odnosno pol, godine, članovi porodice, hobiji i druge teme od interesa za korisnika.

Istraga 404 Media otkrila je da je platforma Patternz klijentima govorila da obrađuje 90 terabajta podataka dnevno, pokrivajući radnje oko pet milijardi korisničkih ID-ova. Imajte na umu da ima mnogo manje stvarnih korisnika nego ID-ova jer svaka osoba može imati nekoliko ID-ova. Budući da je oglašavanje globalno, takav je i obim prikupljanja podataka.

Prikupljanje i analiza gore navedenih podataka omogućava precizno praćenje kretanja potencijalnih potrošača, vremena kada odlaze ili posećuju određena mesta. vremena kada se nalaze u blizini određenih ljudi, njihova interesovanja i upite za pretragu, istoriju promene interesovanja, i informacije kao što su, na primer, „nedavno dobio bebu“ ili „upravo otišao na odmor“.

Ove informacije omogućavaju da se otkrije mnogo zanimljivih stvari: gde se osoba nalazi danju i noću, sa kim voli da provodi vreme, s kim putuje automobilom i gde, i mnoštvo drugih ličnih podataka. Kako navodi kancelarija direktora Nacionalne obaveštajne službe SAD (ODNI), takvo dubinsko prikupljanje podataka ranije je bilo moguće samo putem fizičkog nadzora ili ciljanog prisluškivanja.

Da li je takvo prikupljanje podataka legalno? Iako se zakoni razlikuju od zemlje do zemlje, u većini slučajeva obaveštajne agencije koje sprovode masovni nadzor, posebno uz korišćenje komercijalnih podataka, nalaze se u sivoj zoni.

Postoji još jedan nepovezan, ali ništa manje neprijatan metod centralizovanog nadzora korisnika. Da biste uštedeli energiju na pametnim telefonima, skoro sva obaveštenja o aplikacijama se isporučuju preko Apple ili Google servera. U zavisnosti od arhitekture aplikacije, obaveštenje može da sadrži informacije koje su lako vidljive i od interesa za treća lica. Ispostavilo se da su neke obaveštajne agencije pokušale da dobiju pristup podacima obaveštenja. Štaviše, nedavna studija je otkrila da značajan broj aplikacija zloupotrebljava obaveštenja za prikupljanje podataka o uređaju (i korisniku) u trenutku kada je obaveštenje primljeno, čak i ako korisnik nije u relevantnoj aplikaciji u tom trenutku ili na svom telefonu uopšte.

Kako se zaštititi od nadzora putem reklama?

Jedini način da se postigne bilo kakvo značajno smanjenje obima nadzora su prilično radikalne mere protiv oglašavanja, kažu iz kompanije Kaspersky. Nisu sve zgodne ili pogodne za svakoga, ali što više saveta možete da primenite, to će manje „događaja“ koji uključuju vas završiti na serverima Rayzone ili drugih sličnih kompanija. Dakle, koristite aplikacije koje ne prikazuju oglase. Ovo ne garantuje da vas neće pratiti, ali će barem smanjiti intenzitet praćenja. Blokirajte oglase i praćenje u veb pregledačima. Mozilla Firefox i Safari imaju ugrađenu zaštitu od nadzora, dok su anti-špijunski i anti-reklamni dodaci dostupni za sve popularne pretraživače u zvaničnim prodavnicama dodataka. Onemogućite automatsko preuzimanje slika u imejlovima. Konfigurišite bezbedni DNS na svom pametnom telefonu, računaru i kućnom ruteru tako što ćete navesti server za blokiranje oglasa, recimo BlahDNS. Proverite podešavanja privatnosti vašeg pametnog telefona. Neka vam postane navika da resetujete ID za oglašavanje bar jednom mesečno. Sprečite aplikacije da prikupljaju podatke za personalizovane oglase i prikazuju oglase zasnovane na lokaciji (Apple, Google). Opozovite dozvole za pristup lokaciji i drugim osetljivim podacima za sve aplikacije kojima to nije potrebno za svoju primarnu funkciju. I na kraju, potpuno onemogućite push obaveštenja u podešavanjima pametnog telefona za sve aplikacije koje mogu bez njih.

Foto: Tobias Tullius / Unsplash


Prijavite se na našu mailing listu i primajte najnovije vesti (jednom dnevno) putem emaila svakog radnog dana besplatno:

Izdvojeno

Veb pregledači koji štite vašu privatnost: vodič za početnike

Veb pregledači koji štite vašu privatnost: vodič za početnike

Ako ste korisnik jednog od najpopularnijih veb pregledača na svetu - Google Chromea, koji koristi dve trećine korisnika interneta iz celog sveta, o... Dalje

8 najčešćih prevara sa kojima se možete susresti ako koristite aplikaciju Telegram

8 najčešćih prevara sa kojima se možete susresti ako koristite aplikaciju Telegram

Telegram je popularna aplikacija među prevarantima iz nekoliko razloga. Prvo, nudi visok nivo anonimnosti, jer se korisnici mogu prijaviti bez otkriv... Dalje

Oglašivači dele podatke o korisnicima interneta sa obaveštajnim agencijama

Oglašivači dele podatke o korisnicima interneta sa obaveštajnim agencijama

Svaki klik na veb sajt, svako skrolovanje u mobilnoj aplikaciji i svaka reč koju unesete u pretragu prate desetine tehnoloških i marketing kompanija... Dalje

Šta ne treba deliti sa AI čet-botovima

Šta ne treba deliti sa AI čet-botovima

AI čet-botovi su postali izuzetno popularni i korisni alati za dobijanje informacija, saveta i pomoći o raznim temama. Možete ih koristiti za krei... Dalje

Zašto sajber kriminalci sve češće koriste PDF-ove za napade

Zašto sajber kriminalci sve češće koriste PDF-ove za napade

Sajber kriminalci koriste stari medij (PDF-ove) na nov i opasan način, upozoravaju istraživači kompanije Avast. PDF-ovi su postali sinonim za prakt... Dalje