Facebook prati i ono što smo želeli a nikada nismo objavili

Društvene mreže, 19.12.2013, 10:43 AM

Koliko ste puta otkucali komentar ili status na Facebook-u i (na sreću) odustali od objavljivanja? Možda ste vi zaboravili šta ste tačno hteli da kažete ali Facebook možda nije. Sigurno vam nije nepoznato da Facebook o vama zna mnogo, gde živite, čime se bavite, sa kim se družite i sa kim ste u vezi, šta volite i šta vas zanima. Ali kompanija koja „živi“ od informacija o korisnicima želi i više od toga da zna o vama. Između ostalog, Facebook zanima i ono što ste želeli da kažete ali ste iz nekog razloga u poslednjem trenutku odustali.

Kako Facebook dolazi do ovakvih saznanja? Odgovor leži u kodu koji Facebook koristi i koji automatski analizira ono što upisujete u browser da bi zatim poslao meta podatke tih informacija Facebook-u.

Ovo nije neuobičajena praksa za web sajtove. Na primer, ako koristite Gmail, znate da se poruka koju upravo kucate automatski čuva. Čak i ako zatvorite browser pre nego poruka bude sačuvana, naći ćete skoro kompletnu kopiju emaila u folderu sa nedovršenim porukama.

Facebook suštinski koristi istu tehnologiju. Ipak postoji razlika. Google čuva vaše poruke da bi pomogao vama. Facebook čuva vaše cenzurisane misli ali ne zbog vas jer vi od toga nećete imati bilo kakvu korist.

Facebook ima i pokriće za prikupljanje ovih podataka u svojim pravilima privatnosti koja omogućavaju kompaniji da prikuplja i analizira sadržaj koji su korisnici odlučili da dele, sadržaj koji pregledavaju, pa čak i sve ono sa čim korisnici imaju interakciju. Iako nije naglašeno da Facebook prikuplja i sadržaj koji ne delite, kucanje i brisanje teksta se može smatrati svojevrsnom interakcijom, bez obzira na to što bi takva interpretacija verovatno zbunila većinu korisnika. Web sajt Slate.com je kontaktirao Facebook ovim povodom, a predstavnik kompanije je potvrdio da kompanija autocenzuru korisnika smatra interakcijom koju pokriva politika privatnosti kompanije.

Nedavno je objavljeno i naučno istraživanje o ponašanju korisnika društvene mreže koje je u vezi autocenzure. Analizirani su podaci 5 miliona Facebook korisnika, odnosno njihovi statusi od čijeg se objavljivanja odustalo, cenzurisane objave na vremenskim linijama drugih korisnika i cenzurisani komentari na objave.

Naučnici Das i Kramer koji su radili ovo istraživanje tvrde da se povratne informacije koje Facebook sada dobija zahvaljujući ovoj tehnologiji odnose samo na to da li su korisnici odustali od objavljivanja, a ne i šta su tačno napisali. Međutim, tehnički je moguće da Facebook analizira i cenzurisani sadržaj. Isti kod koji Facebook-u služi za informacije o autocenzuri, može reći kompaniji i šta ste otkucali.

Na prvi pogled, ovakva praksa Facebook-a ne razlikuje se od one zbog koje se američka Agencija za nacionalnu bezbednost NSA našla na udaru kritika kada su se pojavile informacije o masovnom praćenju internet korisnika koje sprovodi agencija. NSA prikuplja meta podatke, sve osim sadržaja komunikacije, i analizira ih da bi razumela ponašanje ljudi, podsećaju iz Slate-a. Isto radi i Facebook. Međutim, iako je neprijatna pomisao da NSA pristupa privatnim komunikacijama korisnika, agencija ustvari „samo“ prati ono što sami ostavimo na internetu. Facebook, sa druge strane, analizira i ono što je samo naša misao koja iz nekog razloga nikada nije izrečena.

Slate navodi još jedan primer. Za razliku od agencija kao što je FBI koja mora imati sudski nalog ako recimo namerava da krišom uključi web kameru na računaru kriminalca, Facebook ne mora da ima nalog, a u suštini, o istom je reč - ljudi koji ne znaju da su pod video nadzorom su u istoj poziciji jer ni oni nisu odabrali da dele video o sebi, kao što ni vi niste odabrali da delite sa Facebook-om svoje misli.

Zašto bi Facebook zanimalo o čemu ste mislili? Zato što cenzurom Facebook-u uskraćujete važne informacije. Ne zaboravite, Facebook vam prikazuje oglase na osnovu onoga što objavljujete. Još jednom se potvrdilo - nema besplatnog ručka.