Meta uklonila 2 miliona Facebook, Instagram i WhatsApp naloga umešanih u investicione prevare

Društvene mreže, 22.11.2024, 11:30 AM

Meta je uklonila više od 2 miliona naloga sa Facebooka, Instagrama i WhatsAppa koji su povezani sa tzv. „pig butchering“ prevarama i visoko organizovanim centrima iz jugoistočne Azije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, saopštila je kompanija u četvrtak.

Ove investicione prevare obično počinju na platformama kao što su WhatsApp i Telegram, ili na sajtovima za upoznavanje, gde prevarant pokušava da stekne poverenje žrtve ćaskajući sa njom. Na kraju, razgovor će preći na investicije, a prevarant će pokušati da ubedi žrtvu da uloži svoj novac u lažnu platformu za kriptovalute. Često se dešava da žrtve ulože svoju životnu ušteđevinu i da ostanu bez ičega.

Iza ovih prevara stoje transnacionalne kriminalne grupe koje zgrću milijarde rukovodeći prevarama iz centara širom jugoistočne Azije, posebno u Mjanmaru, Kambodži, Laosu i na Filipinima, a odnedavno i u UAE. Reč je o prinudnom radu žrtava trgovine ljudima koje su primorane da učestvuju u širokom spektru kriminalnih aktivnosti, od prevara sa kriptovalutama i kockanjem do prevara sa kreditima i investicijama.

Meta je rekla da ovi „izuzetno uporni i dobro opremljeni“ kriminalni karteli dosledno razvijaju svoje taktike kako bi izbegli otkrivanje. Kompanija je pokušala da identifikuje profile ovih kartela na svojim platformama i uklonila milione naloga koji su povezani sa prevarama.

Meta je rekla da su njeni napori da suzbije pig butchering prevare na svojim platformama počeli su pre dve godine.

„Iako je naš prvobitni fokus bio na centrima za prevare u Kambodži, radili smo na tome da održimo korak sa širenjem ovih grupa jer su se one počele pojavljivati na mestima kao što su Laos, Mjanmar i od nedavno i Ujedinjeni Arapski Emirati“, rekla je kompanija. „Na početku smo aktivno sarađivali sa stručnim nevladinim organizacijama i partnerima za sprovođenje zakona u SAD i jugoistočnoj Aziji kako bismo bolje razumeli modus operandi ovih kriminalnih grupa, uključujući mesta kao što je Sihanukvil u Kambodži, koje je leglo kineskih organizovanih prevara.”

Tehnološke kompanije od tada rade zajedno na razmeni obaveštajnih podataka i strategija za smanjenje organizovanih sajber prevara. U maju je najavljeno partnerstvo između kompanija Coinbase, Kraken, Ripple, Gemini, Match Group, Mete i neprofitne organizacije Global Anti-Scam Organization, u okviru inicijative pod nazivom „Tech Against Scams“.

U jednom slučaju koji je posebno istaknut u Metinom izveštaju, kompanija je uspela da razbije grupu koja je delovala iz centra u Kambodži čiji su ciljevi bili ljudi u Japanu i Kini nakon što je od OpenAI dobila dojavu da prevaranti koriste njihove alate za generisanje sadržaja za prevare.

Meta je rekla da njeni stručnjavi prate nova „ponašanja i tehničke karakteristike“ ovih kriminalnih grupa, tako da kompanija može da „skalira automatizovano otkrivanje i blokira zlonamernu infrastrukturu i pokušaje recidivista“ na svojim platformama.

Uprkos ovim naporima, investicione prevare ne pokazuju znake jenjavanja jer su organizovane kriminalne grupe proširile operacije širom sveta.

Meta opisuje „pig butchering“ prevare kao formulu, u kojoj se određeni koraci izvode po određenom redosledu, kako bi se žrtve uspešno prevarile.

Kompanija je navela pet koraka povezanih sa „pig butchering“ napadima. U prvom koraku prevaranti dopiru do velikog broja ljudi i često koriste automatizaciju za stupanje u kontakt sa potencijalnim žrtama putem aplikacija za upoznavanje, poruka, imejlova, društvenih mreža ili mesindžera. Drugi korak je manipulacija - ako žrtva odgovori, prevaranti nastoje da steknu poverenje žrtve u periodu od nekoliko dana ili nedelja. U trećem koraku prevarant ležerno nudi unosnu priliku za ulaganje, ohrabrujući žrtvu da počne sa malim ulaganjem kako bi izbegla rizike. Ako žrtva pristane, prevaranti je upućuju na kripto naloge koje oni kontrolišu ili na njihove lažne veb sajtove za ulaganja. Da bi ojačao poverenje, prevarant će dozvoliti žrtvi da povuče male iznose lažnog profita od „investicije“, ali na kraju prevaranti uvek nestaju sa novcem žrtve.

Foto: Towfiqu barbhuiya | Unsplash