Meta uvodi nove opcije za zaštitu korisnika WhatsApp-a i Messenger-a

Društvene mreže, 22.10.2025, 11:30 AM

Kompanija Meta predstavila je nove alate za zaštitu korisnika WhatsApp-a i Messenger-a od prevara. Cilj je da se spreče situacije u kojima prevaranti pokušavaju da dođu do osetljivih podataka poput bankovnih detalja ili kodova za verifikaciju.

Na WhatsApp-u, korisnici će sada videti upozorenje ako pokušaju da dele ekran sa nepoznatim kontaktom tokom video-poziva. Na taj način Meta želi da spreči scenarije u kojima korisnik nenamerno otkrije informacije sa ekrana, kao što su verifikacioni kodovi ili brojevi računa.

Na Messenger-u je uvedena nova opcija pod nazivom „Scam detection“ („Detekcija prevare“), koja se može uključiti u podešavanjima privatnosti. Kada je aktivna, korisnik dobija upozorenje ako stigne poruka od nepoznatog kontakta koja sadrži elemente tipične za prevaru.

Prema objašnjenju kompanije, detekcija se dešava lokalno na uređaju, što znači da razgovori koji imaju end-to-end enkripciju ostaju bezbedni.

Ako sistem detektuje potencijalnu prevaru, korisnik može da pristane da poruke pošalje na AI analizu ali se tada te poruke više ne smatraju šifrovanim.

Ukoliko se pregledom utvrdi da je zaista u pitanju moguća prevara, korisniku se daju dodatne informacije o uobičajenim prevarama, (npr. „ponude za posao uz uplatu“, „brza zarada“, „rad od kuće za poslove koji se ne mogu obaviti na daljinu“) i opcije za blokiranje ili prijavu naloga.

Meta je saopštila da je tokom ove godine već preduzela mere protiv više od 21.000 Facebook stranica i naloga koji su se lažno predstavljali kao korisnička podrška.

Takođe je identifikovano i ugašeno oko osam miliona naloga na Facebook-u i Instagramu povezanih sa „centrima za prevare“ koji su širom sveta ciljali korisnike, posebno starije ljude, putem društvenih mreža, aplikacija za upoznavanje i platformi za kriptovalute.

Ove prevare, poznate kao „romance baiting“ ili „pig butchering“, zasnivaju se na psihološkoj manipulaciji - prevaranti često glume emotivnu vezu kako bi žrtvu naveli da ulaže novac u lažne investicione platforme. Iza ovih prevara stoje kriminalne grupe iz jugoistočne Azije, a u mnogim slučajevima, prevaranti koji su i sami dovedeni u taj region obećanjima o dobro plaćenim poslovima i držani protiv svoje volje, započinju kontakt sa žrtvama putem aplikacija za upoznavanje, platformi društvenih medija ili aplikacija poput WhatsApp-a.

Kada uspostave odnos, operacija prelazi u sledeću fazu, u kojoj prevaranti nagovaraju žrtve na ulaganje, često vezano za kriptovalute, a kada žrtve uplate novac, nekad i po nekoliko puta, prevaranti nestaju bez traga.

„Ovaj dugotrajan proces pripreme slabi odbranu žrtava i priprema ih da veruju u obećanja o vanrednim dobicima, što dovodi do razornih finansijskih gubitaka.“