„Digitalni omnibus“: da li čuveni evropski zakon o zaštiti podataka gubi smisao?

Ostale vesti, 13.11.2025, 14:00 PM

Evropska komisija priprema velike izmene Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR), poznate kao „Digitalni omnibus“, koje bi značajno mogle da promene način na koji kompanije obrađuju lične podatke. Paket amandmana trebalo bi da bude objavljen 19. novembra, a prema dokumentima u koje je uvid imao NOYB (None of Your Business), organizacija za zaštitu privatnosti, izmene bi omogućile firmama da slobodnije koriste pseudonimizovane podatke, sa znatno manje ograničenja nego do sada.

Podaci koji su do sada bili tretirani kao lični (jer je moguće identifikovati pojedinca na osnovu dodatnih informacija), novim nacrtom bi izgubili tu zaštitu. Time bi se otvorio prostor za intenzivnije praćenje korisnika, ciljano oglašavanje i trgovinu podacima.

Evropska komisija tvrdi da cilj nije slabljenje zaštite, već „operacionalizacija GDPR-a“, dok aktivisti upozoravaju da bi to moglo da poništi godine napretka u zaštiti digitalnih prava građana.

Jedna od najspornijih tačaka je predložena klauzula o „ograničenju svrhe“, koja bi omogućila kompanijama da odbiju zahteve korisnika za pristup, ispravku ili brisanje podataka, ukoliko procene da su ti zahtevi „zloupotrebljeni“.

NOYB upozorava da bi to otvorilo vrata zloupotrebama u poslovnom svetu: poslodavci bi, recimo, mogli da odbiju zahtev zaposlenog da vidi sopstvene podatke.

Još kontroverznija je izmena člana 9 GDPR-a koji štiti osetljive podatke, poput zdravstvenih informacija, političkih uverenja i seksualne orijentacije. Novi tekst bi zaštitu primenjivao samo kada su ovi podaci „direktno otkriveni“, dok bi podaci izvedeni iz ponašanja ostali nezaštićeni. Time bi se otvorila mogućnost diskriminacije putem algoritama i profilisanja.

Predložene izmene se delimično dotiču i Akta o veštačkoj inteligenciji, u delu koji je, prema insajderima, rezultat intenzivnog lobiranja velikih tehnoloških kompanija.

Umesto strožih pravnih osnova, nacrt omogućava obradu podataka za potrebe AI sistema pod izgovorom „legitimnog interesa“. Takav pristup, smatraju stručnjaci, favorizuje AI tehnologije u odnosu na tradicionalne alate za obradu podataka, i rizikuje urušavanje temeljnog principa neutralnosti GDPR-a prema tehnologiji.

U praksi, to znači da bi kompanije mogle da treniraju AI modele na ogromnim skupovima ličnih podataka, uz minimalne kontrole, dok bi za klasične načine obrade i dalje važila stroga pravila.

NOYB ocenjuje ovaj pristup kao „groteskan“ i upozorava da bi mogao da cementira dominaciju velikih tehnoloških igrača na evropskom tržištu.

Zvanično, ništa još uvek nije odlučeno, ali dokumenti do kojih je došao NOYB, pokazuju u kom pravcu se kreće evropska digitalna politika. Ako „Digitalni omnibus“ zaista zaživi u sadašnjem obliku, GDPR bi mogao da postane ono protiv čega je stvoren - instrument koji više štiti korporativne interese nego prava građana.