Nemac osuđen zbog ucene i pretnji DDoS napadima na kladioničarske sajtove

Sajber hronika, 16.06.2011, 10:52 AM

Jedan Nemac osuđen je na 34 meseci zatvora i novčanu kaznu u iznosu od 350000 eura zbog toga što je ucenjivao kompanije preteći im napadom na njihove veb sajtove.

Šest kompanija koje su ucenjivane imaju u vlasništvu sajtove za online klađenje, a okrivljeni im je pretio da će napasti njihove servere za vreme trajanja Svetskog kupa, tokom jula prošle godine, u vreme kada je online klađenje najaktuelnije, a ovakvi sajtovi veoma posećeni.

Ucenjivač je u zamenu za neizvođenje DDoS napada kojima je pretio kompanijama tražio da mu bude isplaćeno 2500 evra, a čak tri od šest kompanija platile su otkup. Ostale kompanije su odbile da plate, čak i nakon što je okrivljeni smanjio cenu otkupa na “prijateljsku cenu” od oko 1000 evra.

Okrivljenog, čije se ime ne navodi, unajmili su operateri ruske bot mreže sa zadatkom da izvodi napade u slučaju da kompanije odbijaju da plate, plaćajući mu 65 dolara po danu za ovaj posao. Dojče Vele, koji je objavio ovu vest, ne navodi da li je ucenjivač ostvario svoje pretnje nakon što su neke kompanije odbile da plate otkup, ali s obzirom da je on okrivljen za kompjutersku sabotažu i ucenjivanje, čini se logičnim da su se napadi desili.

Ovakva taktika koja uključuje pretnju hakerskim napadom na veb sajt i ucenom je veoma česta kada je reč o kladioničarskim sajtovima u celom svetu, jer obezbeđuje laku i brzu zaradu.

Kompjuterska sabotaža prema nemačkom zakonu je krivično delo, ali se u svega nekoliko slučaja nemački sud bavio direktno DDoS napadima koji su tokom poslednjih nekoliko meseci postali najkorišćenije oružje grupa takozvanih haktivista, među kojima je najčuvenija grupa Anonimni. Pre samo nekoliko godina, DDoS napad na veb sajt avio kompanije Lufthanza nije bio ocenjen kao delo protiv zakona, a razlika u odnosu na ovaj slučaj je u tome što su taj napad izvele dve neprofitne organizacije, “Libertad i “Kein Mensch ist illegal”, koje su protestvovale protiv kompanije zbog korišćenja njenih letelica za deportaciju ljudi koji su tražili azil u Nemačkoj. Razlika između ova dva slučaja je u motivima, jer su oni u jednom slučaju finansijske prirode a u drugom slučaju reč je o političkim motivima. Ali ovo nije jedina razlika. Vremena su se promenila, i s obzirom da su DDoS napadi postali omiljeno sredstvo napada u rukama internet kriminalaca različitog tipa, haktivista i onih koji ih kao Lulz samo izvode iz zabave, postavlja se pitanje da li je ovo trenutak kad sve ove napade treba tretirati na jednak način - kao krivična dela.

Možda će se to i dogoditi imajući u vidu nedavni predlog Evropske komisije da se povećaju kazne za zloupotrebu bot mreža i druga dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala.