77% korisnika programa za blokiranje reklama oseća grižu savesti zbog toga

Vesti, 27.09.2016, 09:00 AM

Korisnici programa koji blokiraju reklame na internetu osećaju grižu savesti zbog toga. Ne, nije šala - kompanija Gladly sprovela je istraživanje čiji su rezultati iznenađujući: 77% ispitanika, korisnika programa koji blokiraju reklame, izjavilo je da oseća krivicu zbog činjenice da koriste takve programe.

To je iznenađenje zbog toga što je opšte prihvaćeno uverenje da većina nas ne shvata da sajtovi žive od prihoda od reklama i da tako obezbeđuju sadržaj koji koristimo. Šta više, smatra se da ljude nije briga da li će neki sajt opstati ili nestati.

Međutim, ispostavilo se da itekako brinemo o svemu tome.

Izveštaj koji je objavila kompanija Gladly baziran je na anonimnim podacima iz programa Goodblock koji blokira reklame a koji proizvodi Gladly, i na interno sprovedenoj anketi u kojoj je učestvovalo 243 slučajno izabranih korisnika.

Neki od zaključaka iz ovog izveštaja su:

• 77% korisnika Goodblocka isključuje blokator oglasa za najmanje jedan web sajt;

• Većina korisnika ovih programa izuzima nekoliko odabranih sajtova od blokiranja: 59% njih stavlja na belu listu jedan do četiri sajta;

• Polovina ispitanika koristi ove programe za odbranu od reklama na sajtovima koji zaista dosađuju reklamama, a ne da bi se otarasili reklama u potpunosti.

Razlozi zbog kojih korisnici preuzimaju blokatore reklama su sledeći:

• 51% korisnika je reklo da su razlog sajtovi koji imaju veoma dosadne reklame;

• 21,8% ispitanika želi da ubrza svoje surfovanje internetom;

• 16% ispitanika kaže da mrzi reklame i da ne želi da ih vidi;

• 8,2% kaže da su im prijatelji rekli za to;

• 2,9% kao razlog navodi zabrinutost za privatnost.

Da li ste primetili da nešto nedostaje listi razloga za preuzimanje ovakvih programa, nešto veoma važno i veoma opasno? Anketa nije uključila pitanje o zaštiti od malvertajzinga tako da je ostalo nepoznato koliki bi procenat korisnika naveo zaštitu od malicioznih reklama kao svoj razlog za koršćenje programa za blokiranje reklama.

Taj razlog bi trebalo da bude primaran s obzirom na sve češće inicidente sa malicioznim reklamama na popularnim i inače pouzdanim web sajtovima. Jedan od takvih slučajeva je i slučaj sa malicioznim reklamama na sajtu američkog magazina Forbes na kome se se one pojavile odmah pošto je na sajtu objavljena molba posetiocima da isključe programe koji blokiraju reklame da bi sajt zaštitio svoje prihode od "besplatnog sadržaja".

Iako se istraživači nisu bavili bezbednosnim aspektom korišćenja blokatora reklama, učesnici istraživanja su primoravanje da isključe ove programe da bi videli sadržaj, kao što je to uradio Forbes, ocenili kao frustrirajuće, a čak trećina ispitanika rekla je da verovatno ne bi posećivala web sajt koji ih primorava na to u zamenu za besplatan sadržaj.

To je dobro jer bez obzira na "grižu savesti" koju osećaju korisnici programa koji blokiraju reklame, njihovo isključivanje može biti mnogo opasnije od neprijatnosti koju izaziva nametnuti osećaj da je opstanak sajta doveden u pitanje zbog onemogućavanja prihodovanja od reklama.