Da li ćemo telefone otključavati dahom umesto lozinkom?

Vesti, 22.07.2022, 10:00 AM

Grupa istraživača sa nekoliko japanskih univerziteta nedavno je objavila zanimljivu studiju koja opisuje potpuno novi oblik biometrijske autentifikacije: analizu daha. Ideja je slična alkotestovima kojima se ponekad podvrgavaju obični vozači, a kojima se redovno podvrgavaju profesionalni vozači i ljudi drugih zanimanja.

Međutim, sličnost se tu završava. Metoda predložena u studiji je mnogo komplikovanija. Za početak, mora da identifikuje ne jedno već nekoliko različitih hemijskih jedinjenja u dahu. Štaviše, procedura ne samo da treba da odredi koncentraciju određenih supstanci, već i da razlikuje jednu osobu od druge po njihovom hemijskom „otisku daha“.

Uz pomoć mašinskog učenja za obradu podataka, napravljeni su ozbiljni pomaci u ovoj oblasti kao na primer, u dijagnostici respiratornih bolesti. Dakle, ako su sistemi analize i algoritmi učenja već dostupni, zašto ne istražiti mogućnost autentifikacije?

U prvoj fazi sakuplja se izdahnuti vazduh ispitanika. Zatim se taj vazduh propušta kroz 16-kanalni analizator iako su istraživači pokušali da prikupe podatke preko manjeg broja senzora, ali je to odmah smanjilo efikasnost metode.

Svaki kanal posebno detektuje određeno hemijsko jedinjenje u vazduhu. Analizator beleži ne samo intenzitet signala sa senzora, već i kako se taj intenzitet menja tokom vremena.

Tako se prikuplja prilično veliki broj podataka, koji se zatim obrađuju uz pomoć algoritma za mašinsko učenje. Nakon što se obuči za podatke testa, algoritam može prilično precizno identifikovati osobu po dahu.

Japanski naučnici su u 97% slučajeva uspeli da precizno identifikuju osobu po dahu. Ali, može li se to smatrati uspehom? U ovoj studiji nema dovoljno podataka da bi se u potpunosti odgovorilo na to pitanje.

Ukupan učinak može se uporediti sa podacima iz studije iz 2016. godine, koja je, između ostalog, istraživala karakteristike procene biometrijskih sistema. Metoda disanja je jednako pouzdana kao i uobičajeni skeneri otiska prsta, pa čak i malo nadmašuje tehnologije prepoznavanja lica.

Međutim, u toj studiji je naglašeno da je važno uzeti u obzir odnos lažno negativnih (neprepoznavanje registrovanih korisnika) i lažno pozitivnih (utvrđivanje identiteta nepoznatih). Svakodnevno se susrećemo sa problemom lažnih negativnih rezultata kada nas naši pametni telefoni ne prepoznaju ali to nije najveći problem. Lažno pozitivni rezultati su veći problem, tako da je njihovo eliminisanje glavni prioritet. Međutim, u ovoj studiji nema dovoljno detaljnih informacija o tome kako autentifikacija zasnovana na mirisima radi na ovom frontu.

Zanimljivo je da su istraživači upućivali na prethodne studije - uključujući i njihove sopstvene - i zabeležili napredak, na primer, u poređenju sa hemijskom analizom ljudskog znoja. Da, dobro ste pročitali - provera identiteta bazirana na znoju je takođe istražena.

Istraživači su koristili skupu laboratorijsku opremu koju ne možete samo pričvrstiti na laptop, telefon ili čak automobil. Iako je sada moguće opremiti automobil bravom koja blokira paljenje automobila ako se u vazduhu otkrije alkohol, oprema potrebna za autentifikaciju zasnovanu na dahu je znatno sofisticiranija i skuplja.

Osim toga, ima još razloga zašto nećemo svi duvati u svoje pametne telefone da ih otključamo u doglednoj budućnosti. Naime, da bi povećali preciznost, naučnici su takođe merili vreme raspada određenih hemijskih jedinjenja, što je trajalo čak 40 minuta.

I to nije sve. Ispitanicima nije bilo dozvoljeno da jedu šest sati pre eksperimenta. Autori napominju da na tačnost rezultata može uticati skorašnja večera, kao i jedinjenja koja se nalaze u dahu koja prate niz bolesti. Takođe bi slab miris alkohola ili čak prehlada mogla pokvariti test.

Kad se sve sabere, ova tehnologija trenutno nije mnogo upotrebljiva. Ali ovo je očigledno zanimljiva oblast istraživanja koja bi se mogla dalje razvijati u budućnosti, ako ne u svrhu autentifikacije, barem, na primer, za poboljšanje sistema medicinske dijagnostike.

Izvor: Kaspersky