Edvard Snouden: ''Poslovni model Googlea i Facebooka je zlostavljanje ljudi''

Vesti, 06.11.2019, 03:00 AM

Edvard Snouden: ''Poslovni model Googlea i Facebooka je zlostavljanje ljudi''

Šest godina nakon što je otkrio dokumente o masovnom nadzoru američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA), Edvard Snouden tvrdi da se svet menja. On kaže da su ljudi svesniji problema privatnosti i više nego ikad ljuti zbog njih, ali i dalje želi da ljudi shvate konkretno „zlostavljanje“ koja se sprovodi nad njima.

"Ljudi su često besni na prave ljude iz pogrešnih razloga", rekao je on, obraćajući se putem video linka iz Rusije učesnicima Web samita u Lisabonu u ponedeljak. Snouden je, govoreći o velikim tehnološkim kompanijama, rekao da one čine stanovništvo ranjivim tako što prikupljaju podatke i omogućuju vladama da im pristupe.

"Ti ljudi su izloženi zlostavljanju, posebno kada pogledate Google i Amazon, Facebook i njihov poslovni model", rekao je Snouden. "Pa ipak, oni tvrde da je sve legalno. Bez obzira da li govorimo o Facebooku ili NSA, legalizovali smo zlostavljanje ličnosti."

Snouden je svetu postao poznat kada je otkrio programe masovnog nadzora NSA 2013. godine. On je dostavio novinarima poverljive dokumente agencije u kojima se vidi koliko su podataka o ljudima prikupljali američka vlada i njihovi saveznici. Prvo je pobegao u Hong Kong, a kasnije mu je odobren azil u Rusiji, gde i dalje živi. Snouden je verovao da svet ima pravo da zna ono što je on znao. Ipak, on sebe ne smatra klasičnim uzbunjivačem, već kaže da je samo oduvek poštovao pravila - nikada se nije napio i nikada nije pušio džoint. Zakletvu je potpisao kada je počeo da radi za obaveštajne službe. Pa šta se onda i kad promenilo?

"Mnogo godina kasnije zaključite da ono što radite jeste da ste u zaveri kojom kršite zakletvu koju ste položili prvog dana", rekao je Snouden. "Šta radite kada imate kontadiktorne obaveze?"

Umesto da progoni loše momke, NSA je započela nadzor nad ljudima pre nego što bi prekršili zakon, a niko na položaju moći nije pokušao da to spreči jer im je bilo od koristi.

"Šta raditi kada najmoćnije institucije u društvu postanu najmanje odgovorne u društvu?" pitao je u to vreme Snouden sebe. Društvo je zaslužilo da zna, mislio je on i tako je i progovorio.

Među dokumentima koje je predao novinarima bili su poverljivi dokumenti u kojima su navedeni Apple, Google, Microsoft, Yahoo, AOL, Facebook i PalTalk kao dobrovoljni partneri u programu nadzora. Ovi dokumenti su, prema njegovim rečima, sadržali „faustovsku pogodbu“ ili „posao sa đavolom“, iako ne znači nužno da je vlada rekla kompanijama zašto im treba ogromna količina podataka.

Kad vlade i korporacije počnu da rade zajedno, rekao je Snouden, postoji koncentracija moći koju on opisuje kao "levu i desnu ruku istog tela". Rezultat je nivo kontrole i uticaja koji postavlja pitanja o tome da li korist vredi cene, rekao je on.

Snouden takođe nije imao mnogo pozitivnih reči ni o GDPR-u, evropskoj Opštoj uredbi o zaštiti podataka koja je počela da se primenjuje u maju 2018. Nazvao ju je "papirnim tigrom", jer nije uspela da uvede značajne kazne za prekršaje u oblasti zaštite podataka.

Kritičari će tvrditi da je od stupanja na snagu ove uredbe izrečeno nekoliko zapaženih kazni, uključujući kaznu od 57 miliona dolara za Google, 123,7 miliona dolara za Marriott i 230 miliona dolara za British Airways.

Ali Snouden kaže da je problem sa GDPR-om u njegovom imenu. On ne bi trebalo da reguliše zaštitu podataka, rekao je on, već prikupljanje podataka. "Ako smo naučili bilo šta od 2013., to će na kraju sve procuriti", rekao je on.

“Nemamo drugog izbora nego da verujemo kompanijama kada je reč o našim podacima, ali u idealnom svetu to ne bismo morali”, rekao je on dodajući da bi osnovni sistemi interneta trebalo da budu redizajnirani tako da se od nas ne traži da delimo toliko podataka. Snouden kaže da ne treba da verujemo svakom sistemu ili kompaniji. "Mi smo jedino što nas može zaštititi", rekao je Snouden.


Prijavite se na našu mailing listu i primajte najnovije vesti (jednom dnevno) putem emaila svakog radnog dana besplatno:

Izdvojeno

Robot usisivači vas mogu prisluškivati

Robot usisivači vas mogu prisluškivati

Ako planirate kupovinu, ili maštate o robot usisivaču, možda bi trebalo da imate na umu otkriće naučnika koji kažu da robot usisivači mogu pris... Dalje

Otkriveno kako je hakovano više od 300000 Spotify naloga

Otkriveno kako je hakovano više od 300000 Spotify naloga

Korisnici su se godinama žalili da su im Spotify nalozi hakovani a lozinke promenjene, da im se nove plejliste pojavljuju na profilima ili su njihovi... Dalje

Top 10 najčešće korišćenih lozinki u 2020.

Top 10 najčešće korišćenih lozinki u 2020.

Ovo je doba godine kada obično govorimo o lozinkama, odnosno da li se promenio odnos korisnika prema vlastitoj bezbednosti. Nakon analize 275 699 516... Dalje

Hakeri napali fudbalski klub Mančester Junajted

Hakeri napali fudbalski klub Mančester Junajted

Evropski fudbalski klub Mančester Junajted objavio je u petak da su pretrpeli sajber napad koji je uticao na njihove interne sisteme. Fudbalski klub ... Dalje

Od januara ekstenzije za Chrome će morati da prikažu koje podatke korisnika prikupljaju

Od januara ekstenzije za Chrome će morati da prikažu koje podatke korisnika prikupljaju

Ekstenzije su postale suštinski deo iskustva sa modernim pregledačima, a Google Chrome je dobar primer za to. Chrome veb prodavnica je toliko porasl... Dalje