IBM se distancira od NSA: Nismo im davali podatke

Vesti, 18.03.2014, 07:56 AM

IBM je poslednja u nizu velikih tehnoloških kompanija koja se distancirala od špijunskih aktivnosti američke obaveštajne agencije NSA tvrdnjom da kompanija ne postavlja “backdoor” u svojim proizvodima.

U otvorenom pismu koji je u ime kompanije potpisao generalni savetnik kompanije Robert Veber a koje je IBM uputio svojim klijentima, ističe se da IBM nije davao podatke svojih klijenata NSA niti bilo kojoj drugoj vladinoj agenciji u okviru Prizme ili bilo kog drugog programa za nadzor koji podrazumeva prikupljanje sadržaja i metapodataka.

Kompanija nije davala ni podatke koji su čuvani izvan SAD američkoj vladi na osnovu FISA ili drugih naloga koji se tiču nacionalne bezbednosti.

IBM ne stavlja “backdoorove” u svoje proizvode za potrebe NSA ili bilo koje vladine agencije, niti im omogućava pristup izvornom kodu softvera ili enkripcijskim ključevima koji bi omogućili pristup podacima korisnika, ističe se u otvorenom pismu kompanije.

IBM će nastaviti, kao što je to i do sada radio, da se pridržava lokalnih zakona, uključujući i zakone o privatnosti, u svim zemljama u kojima kompanija posluje.

Napominjući da su klijenti IBM su uglavnom kompanije i organizacije, a ne pojednici, a među njima i neke od najuspešnijih svetskih korporacija, Veber je istakao da ukoliko vlada želi informacije o klijentu u SAD koje su u posedu IBM, treba da se obrati klijentu direktno, a ako želi informacije o klijentu IBM u drugoj zemlji, može iskoristiti “međunarodno priznate legalne kanale”.

“Decenijama, klijenti širom sveta veruju IBM kada je reč o njihovim podacima. Verujemo da smo to poverenje zaslužili”, kaže Veber.

“Vlade moraju da rade na vraćanju poverenja”, kaže Veber. U tom cilju IBM veruje da bi vlade trebalo da preduzmu određene korake. Vlade ne bi smele da podriju komercijalne tehnologije koje su namenjene zaštiti poslovnih podataka, a treba i da razmisle o odustajanju od “kratkovide politike” kakvi su zahtevi o lokalizaciji podataka. IBM predlaže da američka vlada otvori debatu o reformama nadzora i omogući javnosti bolji uvid u programe u okviru kojih se prikupljaju obaveštajni podaci, a sve sa ciljem da se stekne poverenje javnosti.

Saznanja o špijunskim aktivnostima američke obaveštajne agencije NSA nanele su veliku štetu poverenju u američke tehnološke kompanije, a procene su da će se to u narednih nekoliko godina odraziti i na njihovo poslovanje. Pojedine zemlje, kao što je Brazil na primer, razmatraju mogućnost da se podaci njihovih građana zadržavaju u zemlji, što su pojedine internet kompanije, kao što je Google, označile kao potencijalno rasparčavanje interneta.

Edvard Snouden, koji je radio za NSA, i koji je prosledio medijima brojna tajna dokumenta agencije, tvrdi da mnoge internet kompanije omogućavaju NSA pristup svojim serverima u realnom vremenu, što su kompanije demantovale.