Iako svesni rizika, zaposleni u kompanijama priznaju da na poslu koriste javne generativne AI alate

Vesti, 08.03.2024, 12:00 PM

Iako svesni rizika mogućeg curenje osetljivih podataka, zaposleni u kompanijama, ili bar neki od njih, nastavljaju da unose takve informacije u javno dostupne generativne AI alate.

Ovi osetljivi podaci uključuju informacije o klijentima, podatke o prodaji, finansijske podatke i lične podatke, kao što su email adrese i brojevi telefona. Zaposlenima nedostaju jasna pravila ili uputstva o korišćenju ovih alata na radnom mestu, pokazuju rezultati istraživanja koje je objavio Veritas Technologies.

Za potrebe studije koju je sproveo 3Gem u decembru 2023. godine, anketirano je 11.500 zaposlenih širom sveta, uključujući radnike u Australiji, Kini, Japanu, Singapuru, Južnoj Koreji, Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i SAD.

Upitani o rizicima korišćenja javnih generativnih AI alata za njihove kompanije, 39% ispitanika je ukazalo na mogućnost curenja osetljivih podataka, 38% je reklo da bi ovi alati mogli da proizvedu netačne ili beskorisne informacije, a 19% je navelo da bi tehnologija mogla negativno uticati na produktivnost.

Oko 57% zaposlenih koristilo je javne generativne AI alate u kancelariji najmanje jednom nedeljno, a 22,3% koristi tehnologiju na dnevnom nivou. Oko 28% ljudi je reklo da uopšte ne koristi takve alate.

Blizu polovine (42%) ispitanika je reklo da je koristilo alate za istraživanje i analizu, dok je 41% odnosno 40% koristilo veštačku inteligenciju za pisanje emailova i beleški, odnosno za poboljšanje svog stila pisanja.

Što se tiče vrste podataka, 30% zaposlenih je unosilo u javne AI alate informacije o klijentima, kao što su reference, bankovni podaci i adrese. Oko 29% je navelo podatke o prodaji, 28% finansijske informacije, 25% lične podatke, 22% poverljive podatke o ljudskim resursima, a 17% ispitanika je navelo poverljive informacije kompanije.

Skoro trećina (31%) zaposlenih je priznala da su unosila osetljive podatke u ove alate, dok 5% nije bilo sigurno da li su to uradili. Skoro dve trećine (64%) je reklo da nisu unosila nikakve osetljive podatke u javne generativne AI alate.

Na pitanje o prednostima korišćenja ove tehnologije za njihove kompanije, 48% ispitanika je navelo da bi ona mogla bi da obezbedi brži pristup informacijama, 40% je navelo veću produktivnost, 39% je reklo da bi veštačka inteligencija mogla da ih zameni u obavljanju svakodnevnih zadataka, a 34% veruje da ona pomaže u rađanju novih ideja.

Zanimljivo je da 53% zaposlenih smatra da je to što kolege koriste generativne AI alate “nepravedna prednost”, a 40% veruje da bi od onih koji su to uradili trebalo zahtevati da podučavaju ostatak svog tima ili kolege. Interesantno je i to što je 29% ispitanika reklo da kolege koje su koristile takve alate treba prijaviti menadžeru, dok 27% veruje da bi trebalo da se suoče sa disciplinskim merama.

Što se tiče smernica i politika o korišćenju javnih generativnih AI alata na poslu, 36% ispitanika je reklo da ništa od toga ne postoji u njihovim kompanijama, oko 24% je reklo da njihove kompanije imaju pravila o upotrebi AI alata, dok je 12% reklo da je njihova organizacija uvela zabranu upotrebe generativnih alata AI na poslu.

Foto: Jacob Mindak / Unsplash