Kako je Telegram pobedio rusku vlast koja ga je zabranila

Vesti, 30.06.2020, 08:57 AM

Pre dve godine, vlasnik Telegrama Pavel Durov odbio je da dozvoli ruskim bezbednosnim službama pristup šifrovanim porukama korisnika u svojoj popularnoj aplikaciji za slanje poruka Telegram, tada omiljenoj ruskim opozicionarima. Odgovor vlasti bio je ili da pristane na saradnju ili će biti izbrisan sa digitalne mape zemlje.

Ništa se od toga nije dogodilo. Koristeći kombinaciju lukavih taktika za zaobilaženje blokada i rastuću popularnost Telegrama, 35-godišnji preduzetnik ruskog porekla ponizio je i pobedio Roskomnadzor, rusku saveznu služba za nadzor u oblasti telekomunikacija, informacionih tehnologija i masovnih komunikacija, piše Washington Post.

Uprkos zabrani, Telegram je nastavio da radi tako dobro da su ga čak i državne agencije i vladini zvaničnici, uključujući portparola Kremlja Dmitrija Peskova, nastavili da koriste.

Posle dve godine blokade koja je manje-više bila samo mrtvo slovo na papiru, Rusija se predala 18. juna. Odustala je od svojih pokušaja da blokira Telegram, koji tvrdi da u svetu ima 400 miliona korisnika, i otprilike 30 miliona aktivnih korisnika mesečno u Rusiji.

Durov i Telegram često su kritikovani zbog nemogućnosti nadzora. Aplikaciju su koristile Islamska država i poklonici belačke rasističke ideologije. Ali otpor Durova u Rusiji mogao bi postati obrazac za druge tehnološke kompanije koje razmišljaju kako se odupreti vladinim pritiscima.

Telegramova „Digital Resistance“, zajednica anonimnih programera, kreirala je proxy servere širom sveta kako bi pomogla da aplikacija bude dostupna ruskim korisnicima. Durov je pozvao zajednicu da svoje napore preusmeri na Kinu i Iran, koji su takođe blokirali Telegram i druge veb sajtove, uključujući Instagram i Facebook.

Durov je 2006. godine osnovao najuspešniju rusku društvenu mrežu, sličnu Facebooku, VKontakte. Uprkos tome što je postao priča o uspešnom ruskom tehnološkom preduzetniku, Durov je vrlo brzo naišao na prepreke Kremlja. 2011. godine, vlada je tražila da zatvori VKontakte stranice opozicionih političara nakon parlamentarnih izbora koje je Evropski sud za ljudska prava kasnije ocenio neravnopravnim. On je na Twitteru tada objavio sliku psa sa isplaženim jezijom, posle čega se ubrzo pred njegovim vratima pojavila policija, ali pošto nije otvorio, policajci su otišli posle sat vremena. I 2012., tokom protesta protiv Putina, Durov je odbio da zatvori grupe na sajtu koje su služile za organizovanje protesta. Kasnije je Durov pobegao iz Rusije, i sada je građanin karipske ostrvske države Sent Kits i Nevis.

Skoro polovina kompanije VKontakte, koju je osnovao sa bratom, prodata je vlasnicima koji su bliski Kremlju, što se dogodilo kad je Durov već izbegao iz Rusije. Zato je Durov Telegram osnovao u Berlinu, a obećao je i da ga neće prodati, uprkos navodnim unosnim ponudama.

Telegram je nastavio da radi i posle zabrane menjajući svoje IP adrese koje je Roskomnadzor u jednom trenutku sve blokirao. To je uticalo na druge sajtove, uključujući Twitter, Facebook i VKontakte koji su pretrpeli kratak prekid, pa su tako za Telegram i blokadu saznali i korisnici koji uopšte nisu koristili Telegram.

Mišljenja o etičnosti ove taktike bila su podeljena. Digitalni aktivisti su je hvalili, a kompanije koje su blokirane zbog nesposobnosti Roskomnadzora krivile su Telegram a ne ruske vlasti, kaže Andrej Soldatov, koautor knjige “Crveni Veb: Borba između ruskih digitalnih diktatora i novih internet revolucionara”.

Soldatov kaže da je ruski mehanizam blokiranja “primitivan” i da je malo verovatno da bi ista taktika funkcionisala u Iranu ili Kini, koje imaju sofisticiraniju i restriktivniju cenzuru interneta.