Prikaži glavni meni

Kako prevaranti mogu hakovanjem kamere prevariti biometrijsko prepoznavanje lica

Vesti, 25.08.2023, 12:00 PM

Biometrija dobija na zamahu, jer je mnoge kompanije implementiraju kao brži i lagodniji proces autentifikacije. Međutim, Stjuart Vels, tehnički direktor kompanije za biometrijsku autentifikaciju Jumio, ukazao je na potencijalne pretnje i metode koje prevaranti mogu da koriste da bi zaobišli tehnologiju prepoznavanja lica.

Europol predviđa da bi do 2026. godine do 90% onlajn sadržaja moglo biti veštački generisano, pa bi utvrđivanje pravog identiteta korisnika moglo postati sve veći izazov.

Vels kaže da prevaranti mogu da koriste tehniku koja se zove „ubacivanje kamere“ da ubace lažne video snimke u sistem i prevare biometrijske alate. Ova tehnika podrazumeva da prevaranti zaobiđu CCD senzor kamere da bi ubacili unapred snimljeni sadržaj, video strim za zamenu lica u realnom vremenu ili sadržaj koji je proizveden korišćenjem dipfejk tehnologije.

Ako napadači koriste ovu tehniku, mogli bi ostati neprimećeni. Zaobilaženjem verifikacije oni mogu prouzrokovati značajnu štetu krađom identiteta, kreiranjem lažnih naloga ili lažnim transakcijama.

Prema rečima Velsa, ključ zaštite od prevaranata uključuje primenu mehanizama za identifikaciju slučajeva kompromitovanih drajvera kamere i prepoznavanje manipulacije kroz forenzičko ispitivanje video strimova.

Lažne video snimke moguće je otkriti upoređujući prirodne pokrete sa pokretima u snimljenim videima. Pokreti očiju, promene u izrazima lica ili tipični ritam treptanja dešavaju se prirodno.

Kada su ovi pokreti odsutni, to ukazuje da je video sekvenca možda lažna. Takođe, promene parametara kao što su ISO, otvor blende, brzina kadrova, rezolucija i promena intenziteta svetlosti ili boje mogu da odaju prevaru.

Ugrađeni akcelerometar, koji detektuje kretanje prema osi, takođe bi mogao da se koristi za praćenje promena u objektima u snimljenom videu i utvrđivanje da li je kamera možda hakovana.

Forenzička analiza pojedinačnih kadrova videa takođe može otkriti znake manipulacije, kao što su dvostruko kompresovani delovi slike ili tragovi kompjuterski generisanih lažnih slika.

Foto: Lukenn Sabellano / Unsplash