Ko vas i kako prati na internetu

Vesti, 09.11.2012, 08:57 AM

Na internetu i sa internetom nikada niste sami. Čak ni ako sebe ne biste svrstali u kolekcionare virtuelnih prijatelja ili ljubitelje sajtova za upoznavanje koji manje-više rado dele svoju intimu sa drugima, ne zavaravajte se - privatnost na internetu ne postoji.

Ako ste redovni posetilac našeg ili sajtova koji se bave sličnim temama, onda vam je sigurno poznato da se vaše aktivnosti na internetu prate. Da li ste se ikad zapitali koji vas veb sajtovi i kako prate na internetu i šta njih zapravo zanima da saznaju o vama?

Veracode je objavio infografiku koja ilustruje kako je problem privatnosti evoluirao u veliku brigu korisnika koji, istina, dobrovoljno daju podatke ne očekujući pri tom da ti podaci budu deljeni, prodavani ili korišćeni za potrebe marketinga. Ipak, mora se priznati da korisnici svakodnevno jednim klikom daju pristanak na ugovore o korišćenju veb sajtovima, društvenim mrežama, online igrama, softverima i besplatnim aplikacijama za mobilne telefone, čime zapravo daju odobrenje da njihovi podaci budu vlasništvo ovih sajtova i servisa koje oni mogu deliti sa drugima.

Efekat jednog jedinog klika na internetu - Kada posetite neki veb sajt, mali fajlovi za praćenje započinju beleženje vaših aktivnosti a kompanije koje ih beleže koriste ove podatke da bi izgradile profil vašeg ponašanja na internetu. Vrlo često, te kompanije direktno prodaju ove podatke oglašivačima. Vaši podaci se kombinuju sa (takođe) vašim podacima iz drugih izvora i prodaju oglašivačima koji tragaju za korisnicima sa interesovanjima koja su slična vašim. Oglašivači kupuju prostor na veb sajtovima na aukcijama. Tada se sprovodi automatizovana licitacija u realnom vremenu dok vi surfujete internetom.

Automatozovana licitacija - Korisnik posećuje veb sajt, a posetu kupuje onaj ko ima najvišu ponudu na licitaciji pri čemu je kupac obično tehnološki broker koji kupuje u ime oglašivača. Ako je korisnik pretraživao na internetu odmor na Havajima, biće mu ponuđeni oglasi za hotele. Ukratko, veb sajtovi koje posećujete vam prikazuju reklame i druge sadržaje zasnovane na dosijeima koje su kompanije koje vas prate na internetu sastavile o vama i potom analizirale.

Biznis sa oglašavanjem - Pretpostavljate već, reč je o industriji u usponu čiji je godišnji prihod porastao sa 6 milijardi dolara u 2002. na 31,7 miljardu dolara koliko je iznosio prošle godine.

Ko vas prati na internetu? Skoro svaki veći sajt koji posetite, bar na neki način. Na Veracode-ovoj infografici pobrojani su samo neki od ovih sajtova koje ste na internetu teško mogli zaobići: Google, Facebook, Yahoo, Microsoft, Amazon, LinkedIn, Twitter, IMDb, Aol, Mashable, The New York Times i drugi. Svi ovi sajtovi prate svoje posetioce i prodaju vaše podatke ili su bar partneri sa kompanijama koje prodaju podatke korisnika.

Kako vas prate? - Kukizi (cookies), piksel trekeri (Pixel trackers), superkukizi (supercookies) i duboka inspekcija paketa (DPI) neke su od tehnologija za praćenje koje koriste veb sajtovi. Cookies su mali paketi podatka koji se tokom posete korisnika šalju sa veb sajta i čuvaju u računaru korisnika. Pixel trackers su male slike na određenim veb stranama zahvaljujući kojima vlasnik sajta može znati kada su posetioci učitavali stranicu. DPI omogućava traganje za podacima, prisluškivanje i cenzuru interneta. Supercookies omogućavaju ponovno kreiranje profila korisnika posle brisanja običnih cookies. Više od polovine ovih veb sajtova koristi cookies-e na neki način, sajtovi za e-trgovinu i partnerski sajtovi koriste pixel tracker-e, servis provajderi i vlade koriste DPI, a superookies koriste Facebook, YouTube, Yahoo i Amazon.

Šta nas čeka u budućnosti? - Novi metod za praćenje: otisak veb brauzera. EFF (Electronic Frontier Foundation) analizirala je svojevremeno 470161 brauzer, od kojih je 83,6% imalo svoj jedinstveni otisak a taj procenat je bio daleko veći (94%) kod brauzera koji su koristili Adobe Flash i Java pluginove. Samo 1% brauzera imalo je otiske koji su viđeni više od dva puta.