Nova tužba protiv OpenAI: ChatGPT deli korisničke podatke sa Googleom i Metom?

Vesti, 15.05.2026, 09:00 AM

Protiv kompanije OpenAI podneta je nova kolektivna tužba u kojoj se tvrdi da ChatGPT deli korisničke upite, email adrese i identifikatore korisnika sa kompanijama Google i Meta putem alata za praćenje aktivnosti na internetu.

Tužba je podneta saveznom sudu u Kaliforniji, a odnosi se na navodno korišćenje Google Analytics i Facebook Pixel tehnologija na ChatGPT sajtu.

Prema navodima iz tužbe, ovi alati omogućavaju prenos podataka o korisnicima i njihovim interakcijama sa čet-botom trećim stranama, uključujući informacije o upitima koje korisnici unose u ChatGPT.

U tužbi se navodi da milioni korisnika danas koriste AI čet-botove za veoma lične teme, uključujući zdravstvena pitanja, finansijske probleme, pravne dileme i druge osetljive informacije, verujući da su ti razgovori privatni.

Istovremeno, stručnjaci upozoravaju da sama činjenica da se koriste alati poput Google Analytics-a i Facebook Pixel-a ne znači automatski da kompanije nelegalno prikupljaju ili dele kompletan sadržaj razgovora korisnika.

Aras Nazarovas, istraživač bezbednosti iz kompanije Cybernews, ocenio je da je slučaj slab sa pravne strane, navodeći da su ovakvi alati standardni deo infrastrukture velikog broja sajtova i servisa.

On ističe da OpenAI u svojoj politici privatnosti navodi da određeni podaci mogu biti deljeni sa trećim stranama, uključujući partnere za analitiku i oglašavanje.

Slična kolektivna tužba nedavno je podneta i protiv AI pretraživača Perplexity, uz tvrdnje da servis koristi skrivene trackere koji podatke korisnika šalju kompanijama Meta i Google.

Tekst tužbe otvara i pitanje koliko korisnici zapravo razumeju načine na koje AI servisi prikupljaju i obrađuju podatke.

Iako mnogi korisnici AI čet-botove doživljavaju kao privatne digitalne asistente ili poverljive sagovornike, većina popularnih AI platformi podrazumevano koristi određeni nivo prikupljanja podataka za analitiku, unapređenje proizvoda ili treniranje modela.

U pozadini slučaja nalazi se i kontroverzni Kalifornijski zakon o narušavanju privatnosti (CIPA) iz 1967. godine koji je prvobitno bio namenjen borbi protiv prisluškivanja telefonskih razgovora, ali se danas sve češće koristi u tužbama protiv kompanija koje koriste online alate za praćenje korisnika.

Poslovne organizacije u Kaliforniji trenutno podržavaju reformu ovog zakona, tvrdeći da se zastarele odredbe sve češće koriste za pokretanje masovnih tužbi protiv kompanija zbog standardnih internet analitičkih tehnologija.

Foto: Levart_Photographer | Unsplash