Procureo poverljivi izveštaj NSA o ruskom hakovanju američkih izbora, uhapšena saradnica NSA

Vesti, 07.06.2017, 09:00 AM

Američka Nacionalna bezbednosna agencija NSA našla se ponovo u centru skandala jer je otkriveno da je agencija znala da su ruski vojni obaveštajci uspeli da hakuju američki glasački sistem danima pre predsedničkih izbora 2016. Kako piše sajt Intercept, ove informacije nalaze se u poverljivom izveštaju NSA od 5. maja 2017.

Ruska vojna obaveštajna služba izvela je sajber napad na najmanje jednog dobavljača softvera za glasanje. Ruski obaveštajci poslali su spear fišing emailove na adrese više od službenika zaduženih za lokalne izbore, i to samo nekoliko dana pre novembarskih predsedničkih izbora.

Izveštaj NSA ukazuje da su ruski hakeri možda prodrli u američke sisteme za glasanje dublje nego što se to ranije mislilo.

U izveštaju se tvrdi da je za to odgovorna ruska vojna obaveštajna služba, odnosno Obaveštajna uprava ruskog generalštaba, koja je izvela ovaj napad.

Ruski vojni obaveštajci su u avgustu prošle godine pokušali da hakuju VR Systems, kompaniju sa sedištem na Floridi, koja prodaje opremu za glasanje koja je korišćena prošle godine u američkim predsedničkim izborima. Oni su na taj način pokušali da dođu do informacija o softveru za izbore i hardverskim rešenjima. Te informacije su verovatno iskoristili za spear fišing kampanju sa tematikom koja se tiče registrovanja birača, a koja je bila usmerena protiv lokalnih američkih državnih institucija.

Tvrdnje iz ovog izveštaja su u suprotnosti izjavama ruskog predsednika Vladimira Putina koji je prošle nedelje negirao da se Rusija meša i ometa strane izbore, i da ruska država u tome nije i neće učestvovati. Ipak, on je time prvi put dozvolio mogućnost da su u to možda umešani ruski hakeri sa "patriotskim sklonostima". Međutim, izveštaj NSA nedvosmileno optužuje rusku vojnu obaveštajnu službu.

Izveštaju nedostaje zaključak da li je rusko mešanje u američke izbore imalo uticaj na ishod izbora. Mnogo toga i posle ovog izveštaja ostalo je nerazjašnjeno.

U subotu, 3. juna, FBI je uhapsio 25-ogodišnju saradnicu NSA zbog toga što je poverljive informacije dostavila Interceptu koji je tekst o pomenutom izveštaju NSA objavio početkom nedelje, što znači da se hapšenje desilo dva dana pre nego što su poverljive informacije procurele.

Rialiti Li Viner koja je radila za vladu, uhapšena je u subotu u svom domu u Ogasti, u Džordžiji, zbog optužbi da je umešana u curenje poverljivih dokumenata NSA do kojih je došao Intercept, sajt koji je poznat po objavljivanju dokumenata NSA koje od Edvarda Snoudena dobija od 2014.

FBI je započeo istragu protiv Vinerove, pošto je Intercept kontaktirao NSA 30. maja i poslao agenciji kopiju izveštaja da bi proverio autentičnost dokumenta ali i dobio komentar iz NSA pre nego što objavi članak o ovom izveštaju.

Viner nije direktno poslala originalni dokument (pdf) Interceptu. Umesto toga, ona je odštampala dokument i skeniranu kopiju poslala Interceptu.

Ali izgleda da Viner nije bila svesna činjenice da većina novih štampača štampa skoro nevidljive žute tačke koje otkrivaju kada su i gde štampani dokumenti.

Analiza ovog dokumenta, otkriva da je u pitanju model 54 štampača, sa serijskim brojem 29535218. Dokument je odštampan 9. maja 2017. u 6 i 20. NSA je sigurno mogla da sazna ko je u to vreme koristio štampač.

Samo šest zaposlenih je imalo pristup tom dokumentu, a Viner je jedina koja je odštampala dokument i iznela ga iz objekta.

NSA je ustanovila i da je Viner imala email kontakt sa Interceptom, dok drugi zaposleni nisu komunicirali sa online publikacijom.

Viner je navodno priznala da je bila upoznata sa sadržajem izveštaja i da je znala da bi taj sadržaj mogao biti iskorišćen protiv SAD a u korist druge države.

"Objavljivanje poverljivog materijala bez dozvole ugrožava našu nacionalnu bezbednost i potkopava poverenje javnosti u vladu", rekao je zamenik tužioca u postupku koji je pokrenut protiv Vinerove. Ona je sada optužena za prikupljanje, prenos ili gubitak informacija o odbrani, i ako bude proglašena krivom, mogla bi biti osuđena na 10 godina zatvora.