Zašto sajber kriminalci sa Dark Weba prelaze na Telegram

Vesti, 10.05.2018, 11:00 AM

Istraživači kompanije Check Point tvrde da sajber kriminalci sve više koriste popularnu aplikaciju Telegram, za razmenu informacija, angažovanje novih saradnika, ali pre svega da bi izbegli policiju.

Razlog zbog koga se kriminalci sve više okreću Telegramu je to što Dark Web nije više bezbedan za njih kao što je bio, a kako su nedavno ugašeni sajtovi Dark Weba, kao što su Hansa Market i AlphaBay, koji su bili leglo kriminala i mesto susreta i komunikacije između sajber kriminalaca, oni su prinuđeni da traže alternativne kanale komunikacije. Telegram je jednostavan za korišćenje, ali i bezbedan sa aspekta kriminalaca, tako da je postaje alternativa forumima Dark Weba.

Telegram koji je startovao 2013. godine u ovom trenutku ima 200 miliona aktivnih korisnika mesečno kojima omogućava šifrovanu komunikaciju. Korisnici Telegrama mogu da razgovaraju sa pojedincima, ali i u grupama. S obzirom na to, jasno je zašto je za svakog kriminalca aplikacija koja nudi mogućnost privatnih razgovora zaštićenih end-to-end enkripcijom bolji izbor od diskusija na online forumima. Osim toga, pristup Telegramu je jednostavniji od pristupa Dark Webu - dovoljan je jedan dodir na telefonu za pristup kanalima Telegrama, pri čemu identitet ostaje sakriven.

Istraživači Check Pointa otkrili su kanale za ćaskanje kao što su "Dark Jobs", "Dark Work" i "Black Markets". Poruke na njima uključuju oglase preko kojih se traže zaposleni u kompanijama ili bankama kao insajderi koji će poslužiti da se dođe do internih informacija i osetljivih podataka.

Jedan zanimljiv oglas je oglas za posao koji su pronašli istraživači, u kome se traže zaposleni u Western Unionu ili Money Gramu koji imaju pristup određenim sistemima. Njima se nudi 1000 dolara dnevno za posao koji bi obavljali. Zaposleni kod mobilnih operatera takođe su veoma traženi. Insajderske informacije mogu se prodavati ili koristiti za sajber napade na kompanije.

Na nekim Telegram kanalima nudi se i falsifikovanje dokumenata. Falsifikovani dokumenti uključuju lične karte, pasoše, dokumente banaka i još mnogo toga. Autor jedne od objava čak tvrdi da ima veze u Ministarstvu saobraćajne policije Rusije i da može da nabavi vozačke dozvole svih kategorija.